Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

266 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Рајић рече на истом месту за мит. Ђорђевића између осталог и ово: „добра и достопамјатнаго церкви и обштеству не сотвори сија мишњаја зетли вага“ (непотребна шака земље)“; а шта је пак све митр. Ђорђевић добра учинио види се из овог причања Иларијонова у 29. бр. „Српског Сиона“ за 1898. год. на стр. 458/9. где је рекао: „— — Општа стихира светитељима српским у „Собранје избраннихљ молитвђ во употребленје трвдомђ и иждивенемљ Пр... Арх. и Митр. Гфанна Гежргјевича.“ Беч 1771. јесте „творенје“ митр. Ђорђевића, којом је себи оставио леп спомен — и да све друго не спомињемо, он је једини од свију Арх. карловачких и Патријараха, који је свима српским светитељима сложио стихиру и у стихири тој поменувши све свеце српске од првога преподобнаго оца Симеона мироточца до последњег Василија новога чудотворца, захолмијскога Архијереја, завршио са: „ихже већхђ васљ прославллемљ и славимђљ иако великихђ столповђ и предстателен рода сербскаго Крестоноснаго, молите Бога и т. д.“

Напоменувши Иларијон причицу Доситијеву (Обрадовића) о митр. Ђорђевићу (Доситије дошавши у Беч да учи немачки, отиде да се пријави митр. Ђорђевићу, који се у то време бавио у Бечу, и околина Ђорђевићева да се нашали са сврзи-калуђером Доситејем, знајући да је митр, Ђорђевић „најљући у 12 сахати“, рече му да у то доба дође и кад гаје митрополит опазио, љутито упита околину: „ко га је звао“, па кад му протосинђео рече: ко је и зашто је дошао у Беч, поче га грдити и рече му: „Иди куд ти драго, и чини шта ти драго. Зар ти мислиш, да ја немам другога посла у Бечу, него да сам тебе ради овде дошао и отера га.““%)

Те замеривши и Рајићу што се у реченој историји светио мртвом митр. Њорђевићу и Гаври Витковићу што је неоправдано нападао митр. Ђорђевића у „Гласницима срп. ученог друштва“ и „Летописима матице српске“, наведе шта је све митр. Ђорђевић учинио, рекавши: у„— — у Вршцу је саградио дивну у своје време епископску резиденцију без помоћи српских народних Фондова; у ризници карловачке саборне цркве има ваздан његових скупоцених ствари; | у манастиру Крушелолу — ком је био ктитор где је и сахрањен има такође његових ствари; тако је исто и у Студеници и Високим Дечанима оставио себи трајна спомена,“ ·

По „Старим записима и натписима“. што их је издао Љуба Стојановић, митр. Ђорђевић (бр. 2964.) „повељением Павла Ненадовића влад. карлштатског и Ј. Георгиевића влад. осечког преписао је кронику Бранковићеву игуман студенички Константин (1742.—1748);

#) Доситије у своме писму што га је писао неком господину у Кенигсбергу 14. Септ. 1188. у ком је испричао речену причицу, не рече, кад је он то био код митр. Ђорђевића. Ну, како је митр. Ђорђевић био митрополит од 27/8. 1769.—13/5. 1778. то је у том времену и морао бити код њега.

У то пак време Доситије није ни био познат као књижевник, нити је какво дело од њега изашло, те митр. Ђорђевић ако је што и знао о њему, могао је само то знати да је као јерођакон утекао из ман. Хопова.

(С тога му се није ни могло замерити ако се и осуо на Деситеја, кад га је видео у капутићу у доба кад треба да руча. ·

Зар би данас не који архијереј, него и архимандрит или игуман друкчије дочекао једног Саву Хилендарца — Грбовића или. Теодосија Суботића, те навови калуђере.