Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

260 __Архив за историју српске православне карловачке митропдлије ·

дати се јему из библиотеке нашеја будет, и јегда возможет по том да изплатит ју. Обаче кои от предречених ниње абиге у школу непријдет, и несовершит учениа граматическаго, да вјест јако свјаштеническаго сана никогда неполучит, но достојни производими будут.

В Карловцјех 19. Октомвриа 1761. | Павел Ненадовић с. р.

Сличним циркуларима позивао је Ненадовић у више пути и народ и младе ђаконе и свештенике да дођу у славенску граметичку школу у Карловце, а особито циркуларом од 26. Септембра 1763. и 13. Децембра 1766.

И митр. Ненадовић не само да је завео речене школе, и то како по селима и варошима, него се он са својом конзисторијом старао да.и што спремније учитеље-трофесоре за њих набави, и не само да се старао за њихово напредовање кад је био у Карловцима, него и кад је био у Бечу.

Једнољ речи, од нашиг архијереја ни један није толику бригу водио о народнит школама и просвети свештенства и народа, Као што је водио и трошио љитр. Ненадовић, Који је и ичаче био најуреднији и највреднији српски јерарх.

И Рајић 27 година по смрти митр. Ненадовића рече у свом „Точном (!) изображенију катихизма“ за њега између осталога и ово; како му је одговорио кад му се понудио да напише катихизис: „не требам га. Доста је учити децу тропаром и кондаком.“

Е, сад долазимо на тугаљиво питање о Рајићеву причању о себи самом, т.ј. 0 историји: како је дошло до синодалног катихизиса од 1144. год. стр. 38.—657.

Тугаљиво велимо с тога, што не можемо доћи до архивских списа од 1770. год. из којих бисмо могли проверити истинитост или неистинитост Рајићева причања о историји катихизиса за време митрополисања Ђорђевићева.

_ Рајић рече, како је по инсталацији Јована Ђорђевића за митрополита, царица Марија Терезија изволила писати њему и Синоду архијерејском који је при њему био, да пошљу народни катихизис.

Митрополит са Синодом — рече — на то искање царичино послаше Могилин велики катихизис „Ортододос Омологја“.

После кратког времена поврате из Беча исти катихизис као неудесан за прости народ, и позову их да други саставе на простом језику сваком разумљивом.

Опширно причање Рајићево како се митр. Ђорђевићу обећао владика бачки Мојсије Путник, да ће му он донети захтевани катихизиг — уздајући се у Рајића, да ће га он написати —, и упорност Рајићева да не ће поред све молбе Путникове да напише ка-

тихизис, „Нећу — рече — јер дивиј богослови не знају писати питомих катихизиса. Нека му пишу Татари и Калмуци искани катихизам« — циљајући на митр. Ђорђевића, који га је назвао Кал-

муком и Татарџиком што се не хтеде примити цензорства књига у Бечу; не може се узети за сасвим верно.

Колико смо могли дознати од нашег унука професора др. Мите Костића, у Митр. Архиви под Мт. 414. Илирска Дворска Депутација