Архив за историју Српске православне карловачке митрополије
Архив за историју српске православне карловачке митрополије 259
докоље прежде Граматики неучилеја. По чему Иполидор Виргилии в книзје: „О изобрјетении вештеј“ праведно говорит: „Граматика јест дражајша паче иних свободних наук, занеже она јест кључ разумјениа, отверзајушти двери ко вејем прочим учениам.“ Христос Спасител наш, вјечнаја премудрост Божиа, говорит: „Испитајте писаниа.“ Но како невјежда и право читати не учивсја, может испитовати писаниа, когда он в правилних учениах не бил и Граматики јаже учит испитовати, неслушал!
Мнози во свјаштеническиј чин отдајутсја, не за ино, развје да би от данодајанија освободилисја и туње прикормление имјели, а никаковаго должнаго званију свјаштеническому искуства и вјежества неимут, но ниже знајут что то свјаштеное писание јест, развје всјакују и најпосљеднију книгу написану, свјаштеним писанием бити вјерујуште проповједајут, а приходјаште в чин тој аки обманом первјеје желајут поставитисја, а потом учитисја објештајут, обаче в каковој науки епитрахиљ получил, в таковој и до смерти пребудет, почему и сам в должностех христианских много менше во своих јест искусен, ни паству от Г Христа јему посредствење вручаемују, настављати внајут.
Тјемже всјем свјаштеником увјештание ' даем нељенитисја обучати закону Божију и себе и вовјерена вам учите разумјевати свјаштеное писание, и како своја тако и прочим родитељем совјетујте дјети давати на учение книжное. О училиштах пецитесја вси обште православни христиани, и јегда дјети вашја научатсја часослову и песалтиру, приводите их смјемо у Карловце у граматику славенску да возмогут наставитисја и писание свјаштеное и закон в нем написани чтуште, правилно разумјевати и добрје разумјевше; коего дјете наставник и изучит добро славенску граматику, тај может сваку потом науку и сваке језике, ако и латински и немачки, гречески, талијански, мажарски и друге сваке коим би се учити хотјел језике, лагко постигнути и научити кад само славенску граматику добро научи и навикнесе.
А наипаче аште кои родитељ намјерение имјеет сина своего на свјаштенство дати, крајња потреба јест, таковому сину граматику славенску прежде научити и навикнути, да возможет свјаштеное писание разумјевати, и должности свјаштеническија искусити, равње и свјаштеници кои хоштут да синове в мјесто себе на парохију оставет, долженствујут и граматики посилати учитисја, не иначе и они кои желајут старине свјаштеническе отца или стрица своего насљедити и обдержати собом фамилију и дом свјаштенически, имут граматики учитисја, понеже ни једин никтоже нити от мирских нити от свјаштенических синов отсеље на свјаштенически степен производитсја будет, кои и докле граматику славенску незна добрје.
Клирициже и иподијаконом, диаконом неослабно остро повељеваем, да вси абиге у Карловце в реченују граматическу школу пријдут учитисја, а предобјављаетсја всјем, јако учение граматическое. не на долзје времени јакоже прочиа науки ими преподоватисја будет, но толико за једино љето постигнути могут оное, и потом рукоположениа сподобитсеја, и аште кои ради сиромаштва невозможет једин талир за книгу граматику исплатити и искупити; такова книга
ж