Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

264 __Архив за историју српске православне карловачке митрополије

„ВЂдоме беди когда вест страхљ да не умретљ младенецљ или человђкђ великђ — — —“

„И паки да вћсте, аце бвдетђљ каково свмнбије за каковнхљ младихљ младенцевђ или за велики лоди что бели плћнени из младенста мали междв погани, свтђ ли крелцени, или ни, тбхђ повелћваотђ св. отце картагенскаге собора вђ правилћ 6 (72.) крезцати. “

„Приходишџи же к' вђрн Ф погановђ, т. е. агарановљ, татартвљђ,

вурефвљ или Ф аранђљ — — —“

„И паки вћдомф да б8детђ, јаке калвиневђ и лотераневљ не крецаемљ ктомв но токмо навчаемђ ихљ во вђрв православно — —.“

„А за храстанђ креценннхљ коисв Фметнбли Хрлста, или воле) или неволејо, да вћсте лаке ихђ некрецаемђ — — —“

„И сје вбдомф 68ди: јакф во времл нвждн можетђ крестити и даконђ и монахљ или мирсти человвкђ — — —“

„Аце родитси что полљ человђкђ и полљ звђрљ, атце имлтђ глава человћческв, да креститђ вее — — —"“

„Ае кто родитса двоглавнни и единими персами и единого оутробото, тогда потребне да креститси едино глава по обичајо — “

„Аце ли же родитсл кто д‐ма главама, и двћма фсобитима оутробама, тогдо потребне крестити жбћ главно по себћ — —.“

Занимљиво је и не од мале важности, да је у римничкој епархији још 1724. црквено-словенски језик био званичан језик.

Пошто је пожеревачким миром (1718. Србија и мала Влашка потпала под Аустрију, и пошто је у Београду створена независно од карловачке митрополија, митр. београдски Мојсије Петровић настојао је, да под његову власт потпадне уз карасебешку и темишварску и римничка епископија, дочим је римнички митрополит Дамаскин тражио да и он буде самосталан митрополит, те напослетку 1726. потпадне римничка митрополија под београдску.

Митр. Дамаскин је морао умрети пре 15./10. 1726. пошто је тог дана био потврђен за римничког епископа игуман горовски Стефан.

По даљем причању Рајићеву, видећи двор да и послан му — Милорадовићев — катихизис није подесан за народ, поврати га митрополиту и „преста даље потраживати“ катихизис.

За ово причање Рајићево немамо као што рекосмо позитивних дата, ну, кад он не знађаше о Милорадовићеву катихизис оно, што ми овде наведосмо; може се већ и из тога посумњати у истинитост истога причања Рајићева.

Милорадовићев је катихизис превео с латинског на српски данашњи парох у Ст. Пазови г. Сима Араницки и штампан је у Српском Сиону“ за 1894.

Шафарик истина рече за исти катихизис да је: „Паз Сапхе ппђедешепа.“ За сравнење Милорадовићева катихизиса с Рајићевић, навешћемо ово из њега по преводу од 1768:

Вопросљ 18.

Что «“ Богв смнв глаголеши:

(двбтљ 13.