Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

302 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

зане 1758. и Могилина „Православног исповједанија“ прештампаног 1763. у Млецима: и „Кратког катихизиса“ од Платона 1773. у Бечу: —- пре Рајићева катихизиса било је ових рукописних катихизиса; _ У патријарашкој се библијотеци налази пре 1732. рукописна књижица, у којој је између осталог на првих 69 листи христиансков учение, с једне стране грчки, а с друге српско словенски, под насловом: „Хрстанско 8ченје влино гр'часко и србско, сабрано и слагано Ф Герасима 1еромонаха Константиновича мосхополскагч. « Ово је учение Герасимово много јасније, а гдегде и пространије од Рајићева катихизиса, а особито тумачење 8. члана символа вере где се опширно наводи да св. Дух исходи само од Оца. Герасим је почео своје учение овим речма: „Прежде ва СсихБ и са ва семи и ва вавђсехђ вали истином хрлетјанинв знати, что вот богђ и како И по чесомв образв делитсе божбство, ва етца безначелна и непрфложна, нерождћна, несаздана, присносулцтвена, непостижима, васедрђжитела, ва сина же рождена прежде вћкђ нетлћна, ва послбдитаже врфмена вопл'тшаго се Ф деха свата и марји дЂви немшписано бо и без' матаре по Фтцв, описана же и безђ бца по матери, и ва деха св. господа Фц4 и синови вдиносицшљна животворешаго, иже Ф Фца само исходетцаго, подвижетшаго, освлашазошаго, саврђшавошаго, очишзошцаго и кепно убо ва трјех' нест ничесоже саврђшћно, но едино царство и хотђбнје, един свзатђ трисл"нечан,

вдино Божбство и сила. — — —.“ У овом Герасимовом катихизису, само је протумачен Символ вере, и Молитва Господња, а о заповестима нема ништа — пошто

је катихизис не довршен.

Одео „69 господни молитве“ започео је Герасим: „Кола встб втора потребностљ Хретанин8:

бстб надвжда. — — —

Из овог се дакле види, да је и Герасим држао за други део Катихизиса: „Надежду“, а не „Љубав“ као што је Рајић навео по Канизијеву катихизису.

Па знате ли читаоци ових редака: ко беше јрм. Герасим састављач овог грчко-српског катихизиса 2

То беше под Мојсијем митр. грчки даскало од 1722. — 1727. а доцније епископ дирахијски.

За њега рече епископ посвећења Партеније Павловић у својој „Автобијографији“ („Српски сион“ за 1905. стр. 480.): „— Вљ Албан посвтихљ монастврђ св. Нама — — не пророк Навбмљ топ, но инљи Ф седмочисленнихљ апостолски проповфдавшихђ имже и правило сложено Ф Герасима или Григора Етскопа Дуррахтскаго, †Бблградћ бмвшаге греческаго оучитела, вђ книзћ греческои др5коватон во Воскополћ — Мосхополђ,“

Редак ексемплар ове „'Ахоћоом-е“ штампан 1742. у Мосхопољу, налази се у патријарашкој библијотеци, који је био својина реченог Партенија као протосинђела. Уз њу је и слика јрм. Георгија Григорија.

Други је рукописни катихизис пре Рајићева катихизиса: „Про. псдел Благочести и должностћи хрстанских во употреблене и ползао тоборач!тем (лоборачителем) познати и истиних (иствни) вђрвг своел догматовђ, и тцаливим (тшасливњм) спасенза своего искателемљ