Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 303

Новосочинена

И на градеиџи 1744. годљ Тллирическом цвфте зоности в' новонасажденомђ Пауловическом вертоградћ возрастившомв, чрезђ пречестинђишаге и словеснћишаге Теромонаха Дениса Новаковича, в' петроварадинском оучилици префекта и ф!лософи и богословти учители чрезвнчаннаге предложенна.

Благословешемљ прешсвеценђишаге Г. Висаритна Пауловича, Епископа бачкаги, сегединскагч, 1егарскаге.“

Рукопис ове „Пропедге“ налази се у ман. Великој Ремети. Писан је на обичној хартији полусуставним словима и има свега 32 листа средње 4".

У „Хришћанском веснику“ за 1890. у 4. бр. на стр. 235—239. ·

описалисмо садржај исте „Пропед!е.“

Дијонисије — потоњи владика будимски и ердељски + 8./ХН. 1767. учио сеу Русији и иста његова „Пропедија“ није била реткост, те су за њу за извесно знали ако не баш сви, а.оно неки од епископа 1770.— 1775. кад је у Синоду било говора о катихизису, те су и из ње могли научити да Дух св. исходи само од оца, а не и сина.

Дијонисије је своју „Пропедију“ поделио на три чести 1. О ВЂрћ, П. О Надежди, Ш. О обави, ТУ. О таџнахђ.

На крају се налази запис: „Скончаса са книжица нарицаемал „Пропедла“, трвдемљ и иждивенјемђ превелебнђишаго и словеснвишаго Г. јеромонаха Деенуса Новаковича, бавшаге вђ Шанцћ Петроварадинскомђ училишљ учитела и Богословзи и фтлософти чрез 4 лћта.

· Лфта ебновленти 1744. мца Маја 22.“

На три године ·после Дијонисијеве „Пропеде“, написана је и сачувана је рукописна књижица; „Краткогв вђрв православнна Исповћдаше на доволннхђ свиценнаге писаша указашихљ утвержденное на три части, сирбчв: ВЂђрв, Надеждв и Јлобовљ вопросами и Фвћтами

_разаћленное и хотацимђ вћбчнаге Блаженства учасниками бнти,

наипаче же тћмђ, имже дрбгихљ спасене врбченно, и Ф нихже погибелљ врвченнихђљ имђ изстизана бети иматб, повеланјемљ православнаго Арх/ерем бачкагое Г. Вусгарена Пауловича. ТПцанемђже тогда бевшаго Г. учитела Васила Крижановскаг, изданное и изасненное лћта 1747. мца Ноемв. 6 дна зачатое.«

Рукопис је писан на малој 8' брзописним словима и има 83 листа осим 4 листа предисловија.

Описали смо га на истом месту стр. 238.—241.

Од истог имамо два примерка, један непотпун.

И из овог су се катихизиса епископи од 1770.—1775. могли научити (кад је и један Рајић могао код њих претпоставити незнање и самог Символа вере, где се вели: „и вв Деха св. иже Ф Фтца исходицагф“) да „Дух св. једино от отца исходит. Јов. 15. 26,: јегда же пријдет утјешитељ, јегоже аз посљу вам от отца Дух истине иже от отца исходит“, а тако исто и да вјера состоит, в' дванадесјати членах от самаго Христа чрез Апостоли церкви православњеј преданих, и вселенскими первим никејским, вторим константинопољским соборами св. отец истолкованих.“

~