Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 293

А осим тога нам је на расположењу и Канизијев катихизис као и немачки ексемплар оног катихизиса, ког је ц. к. комесар Матезен Синоду донео да га усвоји, о којима је говор и у Рајићеву причању.

Да л' је пак све онако било како то Рајић о себи прича да је било у Синоду, не знамо, јер се из синодског записника не види,и у њему се доста друкчије ствар. преставља, а особито оно о поменутом донесеном из Беча рукописном катихизису.

По причању је Рајићеву Синод био вољан да га усвоји, и тек кад га је Рајић упозорио, да је то јежовите Петра Канизија — католички — катихизис, да се тргао и наложио њему да он напише православни катихизис.

Међутим се у записнику синодском вели, да је Синод исти рукописни катихизис повратио с тога, што је у том поступку влади. ном назрео неповерење спрам њега, те је умолио царицу да благоизволи штампати онај катихизис, што га узбуде Синод поднео на потврду, а нема спомена о томе, да га је повратио комесару с речима: да га никако примити не може, као што Рајић рече.

У синодском се записнику рече у молби од 22./8. на царицу: »„7—" =— пошто се рекло да јој се доставља у српском и румунском преводу донесен од комесара катихизис — —, Фагв деп ггепдеуоје еп зуподат етрћадћећ зећтегхеп тузее, аџз дет јешзећеп Аш за! дез СаФесћзп] Бетегке 25 ћађел, тле К. К. Ар. Мау. тл фее Вазећбге ет аПегћбсћајев Мазааџеп 71 зе еп, ипа Фе Ађјаззипс ејпез демеу Са ес Чепепзеђеп апгауемгацеп епеп Ађзјапа 20 пећтеп сегшћ! 20 ћађеп; да вје досћ 10 дег Атђен Бег еп 51пд, едеп Њгег Кееће цпа Већалопз-бОтипдвИлеп апоетезсепеп Саћес атит 2азапитевжигавеп, шпа Е, К. Ар. Мау. аПетдет Шозе уопевеп, ашећ пшп Фе аПетћбећеје Епаориаз 20 Бшеп, зојећ та Огиск ашесеп 21 дулеп.“

А. под 6. Септ.: „ЕглћзећбШећег Зуподив штемесе! деп шаегп 22. у. М. етхивепдепеп 7авезјећелјеп, уоп те пасћ дег Кећге дег тогсепЈара вјећеп Стаеср поп ша! АИџа Ктеће, па дегзеђеп Већоопеотопдаа еп уегГавзјеп Саесћетиш, ара БИеп штегћаоов фезеп пасћ Агб Њћгег Рлулетео Кећтопзириово етаелећејеп Саћестатит 10 дег ушоагеп ГапЧеваргасће Тп уејећег Чегзећђе штемћа ов етпсезепде! ита, за Огиск 270 аџЛевеп, чпа дезхеп егајеп Ардгиск једегтаћеп дет МегороШеп Фагећ Чеп Васћагискег гошће ел, поесеп д!е Џеђегве ало дез уопсеп гешвећеп Са ћесћапи, уоп дамопеп треће пармпашгеп Јазкеш 21 зуоПец, меПеп дјезег Је ћеге ја мејеп 5шсКеп уоп Њгег Кисћеп-Кећге, ипа Резћепреп СПаџреп5ђека о 0158 шиегасћедећ, ппа теће ејозтине 156, Гојаћећ епа де Џеђегвећ топао Аеззеђеп 21 Огиск Бегбгдег! где, де Ваасћоге Јетећ| Ђе; Њгеп аџђепзвепоззеп, Сјего чпа Хабоп т деп УМегдасћ; ешег Меџегцпор 10 Кећоопз БЗасћепо уемаПеп, ппа епев Мапкејтшћ ја тег ВеНејоп БезећиФфвећ жегдеп Кбптеп,“ („Срп. Сион“ за 1903. стр. 676/7.).

Које је од горња два супротна навода истинито; данас се не може изрећи.

Рајић при писању своје историје о катихизису није имао при _руди ни речени рукописни катихизис послан Синоду из Беча, јер је исти сасвим друкчији од Канизијева катихизиса, што га је Рајић могао учити у Коморану код јежовита у њиховој гимназији.