Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

294 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Канизијев је катихизис с кирилским насловом : „Кратка азбвквица, и кратак керстански католичански назк. П. Ф Петра Канизиа, друштва имена Исвсова, 8 славински ивзик. Пригискан по милости припошцованога и привисокога госп. кардинала Колонића Острогонскога Арцибисквпа. # Тарнави тип. Акад. лито Г. #4155 (1696.) 12942 стр.

Примерак се овог катихизиса налази у патријарашкој библијотеци, и овако почиње:

„Навчителљљ: Иеси ли ти католичански Керстианин 2

8ченик: Иесам по милости Божиои.

Н. Тко иест кат. Керстианин 2

8. Иест он, кои, иест керазцен, и исповида закон, и вир“ Исвкерстове.

Н. Шо иест закон и Вира Исзкерстова 2

8. Иест све оно, шо вирвие, и держи Света Церква Католичанска, или иест, или ние, све 8писано 8 Светом“ Писм8.

Н. Зацосв три Собства Божанствена 2 8. Иере Отац неима почетка, ни исходи из дрбгога Собетва, Син изходи из Отца, а Дах Свети из Отца и Сина.“)

Донесени катихизис од комесара, почиње овако: „Рзаћпо 88. у. 42. Бтоует): 82: 38. |

Кош! ћегла г Кудег, пва ћбгеј паећ, — ееће вејпа, Фе штете Уевсеп ђећаћеп — ћогеј Фе Бећг ппа уегдеј ууејвв,

Егаг. Мав уз ди уоп пуг Јеглеп тело Ка 2

А. Пеп Сафћећвтиши, дФаз 156 Феп саплеп Вегл тејпег Кећглоп,

#) Како се наш пријатељ г. др. Вићентије Вујић професор богословије бави катихетиком, умолили смо га, да нам каже своје мњење о донесеном катихизису од комесара и о Канизијевим катихизисима, — и исти нам је ово саопштио:

Катихизис, што га је ц. к. комесар предложио на апробовање св. архијереј_ ском Синоду г. 1774. није идентичан с ниједним катихизисом језуите Петра Канизиуса На немачком језику изашла су у 16, веку два Канизиусова катихизиса: г. 1558. »Пег Кјат Сафесћатив ватре Кштреп веђееп Ни Фе апмашреп« и 1563. »Сафесћатиз, Кштзе Егсјагипа дег Нгпетајеп 5сК дез маћгеп Сатћоћзећен Сјашђепв«. Први велики катихизис Ц, Канизиуса штампан на латинском језику 1555. обично називан »Орпиз сајесјавНсшт« или „Стозвез Свазкепјећгујегк“, био је одвише опширан, а осим тога намењен искључиво школама с латинским наставним језиком, којих је уосталом у тадашњем хуманистичном времену било врло много, па чак и међу сеоским школама. Овај велики, латинским катихизис не стоји у никаквој вези с катихизисом, који је предложен св. Синоду 1774. То би се могло рећи и за средњи од 1563. Мали пак катихизис свакако је служио као извор при састављању катихизиса што га донесе ц. кр. комесар. Има дефиниција које су у оба катихизиса скоро идентичне (н. пр. шта је вера и поједине тајне). Али се како по распореду, тако и по опсегу доста разликују. Нарочито је катихизис ц. кр. комесара много опсежнији,

Да је извор истом катихизису римокатолички и да састављачу тешко пада прилагођавање православном учењу, одаје више места. Има и више чисто римокатоличних учења.

У уводу означује састављач, да је прави Хришћанин онај, који верује све што је Спаситељ предао апостолима и првој католичкој цркви („Чег егзјеп КатћоН5сћеп Кугсће“) да верују. Даље, вера да је садржана у апостолском символу а мало даље у Првом делу о вери каже да је све што Хришћанин треба да верује садржано „највише у атостолском или никејском символу«. Њему је дакле никејски (заправо никеоцариградски) и апостолски символ једно. Говорећи о својствима лица Свете Тројице, каже само; „Бог Отац је од себе самога или нерођен, Бог