Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

336 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

и према несумњивим канонским правилима овога најоданијега архијерејскога Синода, уваживши живе и неотклоњиве потребе овопредеоне православне српске цркве, приказао — имају скинути неки предмети, уз саопћење разлога, да или не спадају у компетенцију архијерејскога Синода (суђење својим члановима) или да се „за сада“ не може приступити њихову решењу (избор епископа темишварскога). А како је тек утицао на свагда искрено одана срца наша тон и акценат као и ненадлежно упућивање (какво решење има најпонизније потписани Синод да донесе у појединим тим брисаним предметима) садржано на неких местих мало час споменутога говора односно „саопћења« преузвишенога господина кр. повереника! Ваше царско и апостолско краљевско Величанство!

Препонизни архијерејски Синод овај увек свестан о својим дужностима и према превишњем престолу и освећеној особи Вашега Величанства, није ни овога заседања пречуо очинскога гласа и нарочито изричне владарске жеље и заповести, која се односи на немио и по цркву нашу и углед њезин толико кобан, а сада превишњом милошћу Вашега царског и апостолског краљевског Величанства коначно решен спор између верно-оданих поданика Вашега Величанства архијепископа-патријарха и епископа вршачкога. Ну ипак нека Ваше Величанство благоизволи најмилостивије дозволити, да овај највернији архијерејски Синод, веран догматичном учењу и ка. нонском устројству православне цркве, нарочито истакне, да је баш приликом тога немилога спора искрсло пред овај највиши духовни форум ове митрополије: питање начелно значаја и важности, које као такво, не може остати нерешено без штете по духовну дисципливу и унутрашњи ред и запт. Наиме поводом пријаве и тужбе епископа вршачкога против архијепископа и митрополита-патријарха и поводом уништења синодске пресуде о укору епископу вршачком Гаврилу Змејановићу, изреченога преузвишеним господином кр. уг. министром-председником — изишло је на површину питање: ко има права судити епископима и митрополиту у православној српској митрополији карловачкој, да ли овај најпонизнији архијерејски Синод или пак 15. 6-ом (оде. ТУ.) конвисторијски систем од 5. априла 1782. установљена т. зв. екстрајудицијонална комисија

У најдубљем поданичком поштовању и верности потписани арх. Синод овај, држећи се потпуно учења и основних канона апостолских, васељенских и помесних сабора цркве Христове, приписује себи као искључивом носиоцу судачке власти, суд над својим члановима, епископима.

Висока влада В. В. пак а нарочито преузвишени г. кр. уг. министар председник уништавајући синодску пресуду односно одлуку бр. 44. ех 1899. гласећу на крајње негодовање једном синодском члану због противканонскога и саблажњивога начина пријаве и тужбе његове, — стоји на горе наведеном основу 85 15. оде. ЈУ. конз, системе од 1782. сматрајући т. зв. екстрајудицијоналну комисију надлежним форумом да суди епископима. То значи, да су овде у једном и истом предмету т.ј. у предмету судске власти над епископима у

православној српској митрополији карловачкој, очевидно два противна становишта.