Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 337

В. В. Иако увек лојалан и понизан и сам за себе и верне своје у име своје цркве учећи лојалности и понизности према високим и највишим уредбама В. В. и високе владе, не може и неће моћи овај највернији арх. Синод никада стати на' становиште, које би било у опреци са учењем и основним устројством свете православне Цркве, јер кад би то учинио, тим би се овај највернији арх. Синод огрешио о своју свету Цркву, о свој Богом дани положај у тој Цркви и о свечано положену заклетву верности њезиним непроменљивим установама.

У тој толико мучној и претешкој ситуацији нашој, нема и не може бити другога излаза и умирења религијозне савести и црквене свести наше, но да се у хомогијалној верности и поданичкој оданости обратимо Вама царском и апостолском кр. Величанству овом најпонизнијом

Представком

и препонизном молбом, да се обратимо на неисцрпиви извор отачке милости владарске моћи, да В. В. уваживши најмилостивије наше овопредметне разлоге и милостиво узевши у највише призрење животне потребе наше свете Цркве — дозволити благоизволите Канонску реституцију за будуће случајеве у овом предмету.

Ваше ц. и ап. кр. Величанство !

Не може бити сумње по канонима, да суђење, право суђења митрополиту и епископима спада у круг права арх. Синода. Арх. Синод је и вршио то право од најстаријих времена. Сведоченство том су међу осталим, канони 74. апостол. 6. П. вас. саб., 9. халкид., 15. антиох., 19. карт.; даље историја црквена. Ово се нарочито види и из дела од светског гласа: „Гле Зуподеп попа Фе ЕрКора!-Апшег“ од Јосифа Хћатапи-а (стр. 28.)

И у овој православној српској митрополији карловачкој у старије доба судио је епископима арх. Синод све док није горе споменутом системом конзисторијалном од 1782. држЖавнол влашћу установљена за суђење епископима екстрајудицијонална комисија, т. ј. одбор, Формиран из чланова апелаторије и архидијецезалне конзисторије. |

В. В. Овај највернији и најпонизнији арх. Синод не жели умарати очинску трпељивост владарску и упуштати се овај мах у доктринарно расправљање питања, да ли може партикуларно право. ове митрополије, потицало оно ма од којег законодавног фактора, дероговати опћем васељенском црквеном законодавству, које нас као канонска веза тако веже за остале делове, једне, свете, саборне и апостолске Цркве, да кад бисмо је прекинули, не бисмо могли остати ни у верској заједници с њима. А неће овај највернији арх. Синод наглашавати ни старином освештани аукторитет васељенског црквеног законодавства, које без разлике уважавају све државне власти где живе поданици источне православне вероисповести; него ће. овај најпонизнији арх. Синод, на искреност обвезан, превишњом милости В. В. најсмерније објаснити В. В. основе, са којих сматрамо да је дотични ;. конзисторијалне системе о екстрајудицијоналној коми-

„Архив“ бр. 21. и 22. га 1912. : 2