Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије | "

њест изучил, потребно јест да јеште ходит в школу учитисја чи-

тати, писати и пјети в сицевом степени, понеже сицевим вједјениам произвјеститсја неможет.

Сродства кромје јединија матери, попадии и јединаго брата болше неимат. Дома своего неимат, прижитак весма убоги имат и за сие ако би му сја милост учинила, да сја может крмити, ипак да сја обучает своеј должности.

Совершено септ. 17. 1733. года во Осјеку.

Свјаштеник јовица трпињски, стар 42 љ., родом из далскаго збјега, учил книгу код њекоего Севастијана јеромонаха в Кувеждиње 12 љет, рукоположил јего на степен диаконства владика Христофор (Димитријевић, бачки 1710.—1713. тако и на свјаштенство в се време, от нелиже рукоположен на свјаштенство и парохију содержити 23 љета. Сингелију на тоеже село имат от тогоже владике Христофора (Христофор је био администратор митрополије од 7./3. 1711. до 25./4. 1713.).

Вопрошен, коим вједјением досље пасл врученују јему паству и какову власт примил чрез рукоположение дјејствоват во церкви божиеј, отвјетвовал да је примил свјаштенство и диаконство. Вопрошен: диакон, может ли какову тајну совершити сам своим дјејствием7, отвјетовал: да не вједает. Когда о диаконској власти невједаеши, свјаштеник что может властију своеју дјејствоват 2,

отвјетовал : крестити, вјенчати, исповједати, причаштати. Сија власт

јерејска у колико пунктах состоитсја, и имено да скажеши колико јест состоитеја у 7 тајнах церковних, 1. крештение, 2. миропомазание, 3. свјатаја евхаристија, 4. покајание, 5. свјаштенство, 6. честни брак, 7. елеосвјаштение. Первој тајни что јест форма 2, отвјет: чрез триштное в водје, глагољушту јереју: крештаетсја раб божиј во имја отца, амин, и сина, амин, и свјатаго Духа, амин. Зри: восприемник должен глаголати: амин.

Вопрошен: коју имат ползу крестивисја чрез сију тајну2, отвјетовал: омиваетсја прародителскаго грјеха и проштаетсја в ход у царство небесное.

Вопрошен о 7 таинств церковних, која тајна најболшу силу имат за спасение нашег, отвјетовал: покајание. Гдје обрјел јеси

во свјаштеном писаним, да јест покајание најболе и силу највишу

да имату, њест могл отвјетовати. Исправлен в начаље вхожденија нашего во вјеру православну католическују, по словеси Господњу : иже вјеру имет и креститсја спасен будет, и проч. крештаемсја

во имја отца, и сина и свјатаго Духа, и аште не сподобимсја на-

прамој смерти ради онај пут, прочих таинств неимјеем препони

до царства небеснаго јакоже млади дјети, мнози и несовершив-

шисја крештенију помирајут, и точију изглаголавшесја формје. сего таинства неоштетсвоетсја царства небеснаго; крештение бо

јест второе рождение совлекшесја ветхаго (сие јест Адама) и обла-

чимсеја во новаго (сие јест Христа), јелици бо во Христа крести-

тесја, во Христа облекостесја, и прочи доводи свјаштенаго писанија. Убо сија тајна јест перва и двер прочим. | Вопрошен, что јест форма миропомазанија 7, отвјетовал: печат

дара Духа свјатаго. Отвјетовати њест могл, что сут плоди сего