Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

38 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

љепо појати, писати простачки; тајне церковне зна во кратцје-в шкоље неучилсја никогда регуларно.

У сему мјесту има 36 глава посиромашни људи, зачто имат 4 љета како их туча биет. к

Сие мјесто отстоит от села Перхова пјешице пол сахата, может поп Трифон содержавати јего парохију докле сја сеј поучит код ректора о таинствах и извјестију. И сие село градом потучено у летини.

Јереј Трифон прховачки, стар 23 љ., родом из того мјеста, училсја код попа Ивана у Нерадину, задиаконил га вл. Никифор славонски, а запопил Висарион Павловић; училесја в Карловци доволно читати, појати и писати доста чисто и љепо знает. У правилу вешт, тајне церковне како прежде издавато доста добрје изучил, и сеј может у сему селу остати.

Поп Стојко прховачки, человјек доста неучен и читати слабо може, наипаче из правилних московских книг, за коју вину или невјежество ексарх Стефан отлучил га недерзати совершивати свјаштенија тајни церковнија, ниже аз могл би пак на своју душу узети да останет пак таја содержавати; но бивши једин крат свјаштеник, јест грјех оставити га под протекциеју поданих, како су људи коначно. навалили узимати и датак от дома јего, а пак кроз ненаказание синов јего нехотјат га имјети со собоју у мјесту, зато ја добро находим како онаго слепца трудно из Сланкамена и дигнуту у Батајницу, да сеј поп Стојко со свим своим домом преселитсја у Батајницу, онде може помагат свјаштенику добро око службе, а сам незактева никаква прихода от парохие, само да је миран от људеј.

Поп Стефан, нпаречени во иноческому чину Симеон, остављаетсја јеште њеки ден онде у Кереку да послужит христианом докле поп Стефан бановачки поучитсја в шкоље, и научивсја опредјеленому таки да преселитсја.

Стефан поп бановачки да держит Керек и Сакуле докле поп Стојко сакулски научитсја и приходом оба парохијским да здјељајутсја, и кад оба с дјелајут себи наукоју себе известне, тогда да оба имут свое мјесто у Кереку и парохију да держет, како и

сами људи зактевајут керечани, придаетсја јеште им и село Сакуле за лучше нино обдержание, а да би у Сакулама јединаго свјаштеника наредити њест моштно, почто неимат болше кромје 18 глава, и то несложно, а прежде раселитсја будут, неже у сталности остатисја, како неколико домов јест и отерато у Влашку (Банат), а да не би и сего села било у Кереку два могут бити, почто људи сут ако и малина јаки, сложни и земле за дјелание доста, и тако поп Стојко и Стефан опредјелишасја-у Керек парохију имјети с положением села Сакула, и редом службу да держат, а кад гдје литургиа хоштет бити оба да сут с људма.

Отстојат Сакуле от Керека непун један сахат.

Поп Стојко сакулски, стар 35 љ., родом из Баната, училеја код вл. Никанора крушедолскаго, от негоже имат рукоположение на диаконство и свјаштенство. Читати средне может, појати само-

гласно, писати простачки. Сеј пак опредјелен и нарежден бист