Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 53

Исти титуларни коадјутор „точију једин помагатељ до далшаго

расположенија разумјеетсја, понеже прежде всего знатно јест за поставление јединаго правилнаго коадјутора најпре от Јего цес. Величества всемилостивјејше приволение најглавнее заиштетсја и после того чино чрез сербски клер и народ присуствием јединаго ц. к. камисара со осталими обичајними церемониајама учинити се има, јеже за сада них ц. вел. намјерение неима.“ (В. „Српски Сион“ за: 1907. бро 2Е) |

Прејамнику Вићентијеву патријарху Арсенију Јовановићу Шакабенти (1737. до 1748.) уз архиепископског намесника и генералног ексарха Павла Ненадовића потоњег владике горњо-карловачког, био му је помоћник и владика осечко-пољски (осечки) а потоњи владика вршачки Јован Борђевић. |

И патријарх је Арсеније прописао „Дужности и права дворјана и дворских служитеља“, што смо их штампали у „Српском Сиону“ за: [обе у 32 бр;

Прејамник Арсенијев Исаија Антоновић владика арадски, седео је кратко време (од 27. Авг. 1748. до 22. Јан. 1749.) на митрополитској столици, те му не беше нуждан помоћник.

Прејамник Исаијев Павле Ненадовић, владика горњо-карловачки (од 14. Јулија 1749. до 15. Авг. 1769.) на четир дана по своме избору за митрополита (18. Јулија) сазвао је епископе и народне посланике у поверљиву седницу, те пошто су се заклели, да ће тајном остати оно, што закључе, под 3) закључише: „Општим приговором обрјелосе весма не само полезно него и зјело нуждно и за благостојание обштества нашего потребно бити, да от стране честнаго клера, и от чинов народа милитарскаго и провинцијалнаго једино лице наредитеја, и к преосвјаштењејшему Нашему Арх. и Митрополиту за саслужение и отправление општенародних дјел приставитеја, и то тако, да оно лице, кое од стране честнаго клера от времена на време нареждатисја будет, у характиру епископском како спомагатељ Архиепископски при Резиденции о самом препитании кромје сваке плаће на једину на прву вакант епархију промоцију находитсе — —, јакоже на тој конец јединодушно обштим согласием и расудноју волеју и совјетом избрахом и наименовахом и са сим именуем и нареждуем от стране честнаго клера за епископа посвјаштенија честњејшаго ексарха и провинциала Синесија Живановића) — — — (за тим им се одредио делокруг). За труд же сих народних пленипонтенцијаров от стране обштества објештаетсја, епископу посвјаштенија (кромје штоле) на сваку годину четири стотине форинти — — из обште касе — — —“. (Рукопис).

Зашто није изведен овај закључак, не знамо, знамо само то, да је Синесије посвећен био за владику арадског 1. Септ. 1751. и да је на основу горњег закључка Архијерејски Синод закључио 4. Септ. 1751.: „— Понеже при последњем всенародном арх. и митрополитскаго избранија ради савакупленом Соборје и Сосједании 18. Јулија 1749. бившем обрелосја не само полезно но и весма нуждно бити, да би Арх. и Митрополиту Сопомагатељ в характирје Епископском и при Резиденции Митрополитској јединаго ради в

посвјаштении и прочих сослуженијах церковних сопоможенија на-