Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 59

наравно радикала — против свију оних, који су заборавили и на закон и на дужност своју“, те завршио чланак — са омиљеним речима уредниковим —: „Живи били, па видели!“

Овај је чланак код н-4-4-рода упалио. Радикали добише — у архидијецезалној епархијској скупштини и при избору посланика 1906. већину, на ком починише она чуда и покоре са својим једним гласом већине.

јесте, 1906. на изборима добише радикали већину, а на изборима 1910. остадоше у мањини поред свег тога, што је и сам Југ Богдан многогодишњи највећи — бар јавно — противник радикалски написао броширу „Реч пред изборе посланика на српски народно-црквени сабор“, Карловци 1910. која је раздана народу у 10.000 примерака, у којој је по своме начину и нагрдио и денунцирао све остале странке, завршио је с речма: „Дижи барјак српске народне радикалне странке, па напред. И победићеш!“

И на Синоду 1907. било је говора о викару-епископу, ну, ни тада се није дошло до решења тога питања.

Тек је Св. Архијерејски Синод 1910. поднео народно - црквеном сабору уз допис свој и „Статут синодски „О архиепископском викару“, па како сабор не хтеде да га узме одмах у претрес, то је Синод упутио на сабор пожурницу 1911., и у ХУ. седници од 6. (19.) Маја 1911. прочитан је исти у сабору и о њему донесено решење. _

Исти је гласио: „8. 1. Установљава се стално црквено достојанство и звање архидијецезанског викара, са епископским чином, који ће архидијецезана, као заменик и помоћник његов по овлаштењу и под одгорорношћу његовом замењивати у правима и дужностима, која му припадају као архидијецезану у смислу опћега и поместнога црквенога, као и народно-црквенога автономнога права у митрополији карловачкој.

8. 2. Арх. викара бира св. Арх. Синод на тројну кандидацију.

8. 3. Плата је арх. викара осим слободнога стана и препитања у митр. патријарашком дому, 8000 кр. годишње, коју ће своту на терет митр. патријарашких прихода тромесечно у напред редовно примати. |

9. 4. Арх. викар је по своме звању синодски канцелар, чије ће дужности привремено прописати митр. Патријарх, а св. Синод стално уредити, и као такав има право седишта и савета у седницама синодским, осим код избора епископа.

5. 5. За време упражњености и промене митрополитске столице, положај арх. намесника остаје непромењен.

8. 6. Арх. намесник нема никаквих особитих прерогатива на прву упражњену столицу, нити има пасивнога права при избору митр. патријарха.

8. 7. Овај статут ступа у живот, када га у оном делу, који се односи на делокруг арх. викара у нар. цркв. автономији, усвоји прав. срп. нар. црквени сабор и у целини потврди Њ. Вел.“

У смислу овога статута предложио је св. Синод и нацрт уредбе о арх. викару, какву би имао донети сабор у облику новеле.