Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

60 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Исти је гласио — — 8. 3. „Овим се модификују одредбе чл. П. ХУП. ХХ. ХХМ. ХХМ. ХХТХ. привраменог уређења епархија од 29. Маја 1871., даље 8. 133. школсле уредбе од 1872., затим одредба тачке а) 8. 27. 1. В. превишње кр. наредбе од 10. Авг. 1868. о дотацији арх. митр. патријарха као и тач. 14. а) најв. кр. рескрипта (Ресјагаопит Шупсит) од 16. Јулија 1779. у погледу на особље архиепископског двора за време седисваканције те интеркалара.“

Св. је Синод поднео сабору и мотивацију за горњи статут.

Известитељ одборски за предлоге прота Милутин Јакшић, уз свој говор, прочита предлог одборски, који је гласио: „Одложити решење овога питања дотле, док се сталном епархијском и митрополијском уредбом стално не уреди одношај митр. патријарха у митрополији и архидиецези. С тим да се поврати овај статут и нацрт новеле Св. Синоду.“ Е

Сабор једногласно усвоји овај предлог одборски. (В. Стенографски записник ХУ. седница од 6. (19.) маја 1911. стр. 2!—27.).

Затим је св. Арх. Синод у својој седници од 25. Маја (7. Јунија) 1911. донео поменуто своје Устројство, и у њему наведено одређење о архидијецезанском викару-епископу.

А да је св. Арх. Синод био властан да донесе у свом „Устројству“

и поменуто наређење о архидиецезанском викару; то је у осталом јасно и непобитно доказао и писац чланка: „Синодско устројство“, глас из нашег свештенства“, прештампано из „Браника“ за 1911. стр. 51. и даље. :

Ми у место да се радујемо, што једном дођосмо до законског одређења у погледу арх. викара — а да нам је исти од преке потребе, о томе може посумњати само онај, који не зна како се код наших средишњих власти гомилају послови и колики је посао наваљен на Његову Светост, те у место да се радујемо, што ће арх. викар моћи одменути Њ. С. у много чему, те ће му остати више времена за старање за цркву и вођење црквено-народне политике; ми по свом обичају назиремо и у тој спасоносној установи неког баука — опасност !

И ако видимо да данас код свију виших власти и иначе има свугди предстојник и помоћници му, та да шта су друго и код министарства државни секретари него помоћници министарски, и што паметан свет види и увиђа, да су они потребни и нужни, пошто они радећи оне послове, које би морали сами министри да раде, омогућавају министрима да се могу бавити најважнијим пословима и управом државном, по нашој памети, може бити свугда помоћника и заменика, ал их не може и не треба и не сме бити код нашег Арх. Митр. Патријарха и Епископа.

__ Знајући значај арх. викара и његову преку потребу, ми радосно поздрављамо исту установу, од које ће и наша црква и народ за извесно имати велике користи.

И у то име изјављујући своју синовљу захвалност св. Арх. Синоду што је био у стању донети и оживотворити установу арх. викара епископа, за којом смо преко 200 година уздисали и желели

је, поздрављамо првог арх. викара високопреосвећеног Г. Иларијона Зеремског са искрено: Ис пола ети деспота!

па А УЊИ-е~а——