Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 61

МАНИФЕСТ митрополита београдеко-карловачког Вићентија Јовановића од 7. Нов. 1736.

Професор прота Милутин Јакшић, у својој је радњи „О Вићентију Јовановићу“, Н. Сад, на стр. 156/7., сасвим у кратко навео садржај окружнице митр. Вићентија Јовановића од 7. Нов. 136., што ју је нашао на латинском језику написану у нар. патр. Архиви карловачкој под бр. М. А. 427.

Како је иста окружница Вићентијева у целини штампана на црквено-славенском језику у „Описанје документовђ и дблђ храницихса вљ Архивђ сватћишаго Правителљствузоцаго Синода“ Т. |.

С. Петербург 1879. Приложенте стр. ССССЕМ- ССОССРХКЊ под 15.; то ћемо је овде и ми у целини навести.

А то чинимо ис тога, што је нашим људима врло тешко доћи до речене руске књиге. Ми смо је више од године дана тражили на све стране, и једва пријатељством Руса Николаја Никољског пр. доцента петроградског универзитета дођосмо до ње.)

Иста Вићентијева окружница гласи:

„15. Манифест кв сербскому народу сербскаго митрополита Викентга 1оанновича, 0от5 7 нолбрл 1736 года изг Петроварадинскаго шанца.

Викенпи, Божјејо милостио православињти архжепископљ всего хрисптанскаго народа, подђљ властно свлашеннбишаго р!мскаго цесарскаго и кралевскаго величества сушцаго, и митрополитђ БЂлградск!и, такожде и его цесарскаго величества совђтникћ.

Смирене наше пишетђ вђ богоспасаемња епархји, вђљ державахђ его !мператорскаго величества сушвта, нашему же архјепископскому трону прилежашњви, вђ духовномђ чинћ благоговђинемђ протопресвитеромљ, дакономђ и всему причту церковному, вђ м!рскомђ же — воинственному чину, благороднемљ господамљ оберствахтмеИстеромљ, оберкапитаномљ, капитаномљ, хаднаћемљ, барактаромђ и већмђ тогожде чина воинственнаго лодемљ, такожде и помбстинемљ господаремљ, торговцемђљ и всакаго рада и руфета честивмљ и почтенннмљ лодемђ и већмђ православнемђ христ!аномђљ, сватовосточнвоа апостолска соборнба нашеа Церкве избранннмђљ чадомђљ, намђ же вљ Дусђ Свитомђ смновомљ вселробезнђишимђ — мира, тишинњ, благоденствја и благополучја сђ долголбтствјемљ архипастнроотечески у Господа, Бога всеусерднђише просимђ.

Понеже вебмђ вамђ, о православни! вђдателно естБ, лко всезлобнви даволђ, изђ начала врагљ сви рода нашего, присно своиство иматђ, еже плевелњ злобњо своеа всоду во всл.твари Творца и Содћтела нашего, а наипаче вљ человђки, иже по образу Божно и по подобпо создани, паче прочихљ твареи завистно благородства нашего, обљмче сћати; и, идђже убо увидитђ лобовђ цвђтуцуло, тамо абје сЂетђ вражду, а идђже мирђ и тишину, тамо немирђ

%) И Радослав М. Грујић знао би причати, како би му исто „Описание“ добро дошло, да га је имао при писању своје радње „Српске школе“ Београд 1908. у којој се на толико места на њега позивао по Кулаковском, па желећи траг заметнути, учинио грдне грешке,