Архив за историју Српске православне карловачке митрополије
НПоклов
то ВУЈИЋА из џенто || У У еј У) #1123 2
у паран | ! | 1 1 ј '
листе
|, ВУ. ЈИЋА | || је Сенти
преаинИвиоа
| петља
_|
ОПИС ФРУШКОГОРСКИХ МАНАСТИРА од 1771. године.:)
Добротом свога недавно умрлога пријатеља оца Сергија Попића, игумана: манастира Врдника (Раванице), дођосмо до горњега описа.
Отац Сергије је исте описе добио од једнога свога пријатеља, а исти их је нашао у заосталим папирима умрлога пароха Ђурђевачког Стевана Николића, бившег неко време уредника „Беседе“, листа за црквене, школске и народне потребе, који је излазио у Новом Саду од 1868. до 10, августа 1870.
Ко их је њему дао, не зна се. Без сумње их је он добио да их штампа у „Беседи“. Срећа је, што се нису и они изгубили, што вије било тешко —, као што су толики и толики. рукописи пропали и нестали.
Исти су „Описи“ написани у првој четврти 1771. године, и то по налогу тадашњег митрополита Јована Ђорђевића. Написани су пак и исти „Описи“, и „Описи“ осталих српских манастира у митрополији карловачкој по заповести царице Марије Терезије, достављене му преко Дворске Илирске Депутације.
„Наставленје“ митрополитово навешћемо овде у целости.
По наредби митрополитовој у истом „Наставленпо“, обавили су опис фрушкогорских манастира игуман Велико-Реметски Атанасије Исаијевић и игуман Беочински Синесије Радивојевић.
Они су довршили опис Крушедола 20., Хопова 23., Врдника 24., Јаска 25., Бешенова 26., Шишатовца 27., Привине-главе 30. Јануара; Беочина 2. фебруара, Раковца 4, а Фенека 13. марта.
Кад је обављен опис Кувеждина, не зна се. Не стоји назначено као код осталих описа.
" Не налази се опис манастира: Велике-Ремете.
Без сумње је и његов опис обављен био у исто време, но се изгубио или забацио. Ако ко до њега дође, нека нам га пошаље да и њега обелоданимо у Архиву.
5) Овај је „Опис“ био усвојен на основу оцене г. Милутина Јакшића још 1902. бр. К. О. 36. ех 1902. за „Зборник Матице Српске“.
Како је од тога доба изишло повише књига „Зборника“, међу којима и некдлико, којима никако не би било места у редовним приликама, и који изиђоше само стога, да могу њихови уређивачи доћи до награде; јасно је, да је наш „Опис“ морао лежати у Матичиној Архиви, чекајући после Манојловићева „турфа посла“ куково лето да: изиђе у „Зборнику“.
Стога смо га извадили од Матице и овде га износимо.
„Архив“ св. |. Са 7