Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

98 __Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Митрополита Јована Ђорђевића „Наставление“.

Преподобњејшим Игуменом Реметскому кир Атанасију и Беочинскому кир Синесију в монастире фрушкогорске за написание посилаемим :

Понеже Их Свјашчењејше Ц. К. Апостолическо Величество Наша Всемилостивјејшаја Монархиња чрез Високославну своју Дворну Илирическу Депутацију в различних досље посланих указах, јесу всемилостивјејше повељети извољели, написание вејех Благочестија Нашего во всјех Епархиах держави своеја обрјетајушчихсја монастиреј с' движимими и недвижимими притјажании их, приходом годишним у суми, колико калоеров обичајно у всјаком монастиру бивало, и колико ниње обрјетаетсја, колико коториј монастир и кому со залогом или без залога должен, устроити и чрез високославну Илирическу Хофдепутацију Их всевисочајше помјанутом величеству послати, с' таковим всемилостивјејшим налогом, да таково написание јединообразно по состојании коегождо монастира устроитеја.

Сего ради да би сему всевисочајшему указу точное довлетворение учинилосе, и написание би сообразно со всјеми опстојателстви устроилосе, потребно бити судихом нарочнаја лица на таковое дјело наредити: Јакоже со сим и нареждуем поменуте в' начаље Игумене, Атанасиа Реметскаго и Синесиа Беочинскаго, коториј должни будут по гласу им на веја монастири изрученаго циркулара написание тое от монастира Крушедола начати, и далше у Ремети, Хопову, Верднику, Јаску, Бешенови, Шишатовцу с' Петковицом, Кувеждину и Ђипши, Привиној Глави, Беочину и Реметском, и најпосле у Раковцу совершивати; абие после монастира Ремете у протокол ставивше Архепископии монастир Гергетег, коториј занеже Архиепископу купно са селом Нерадином и пустаром Банковци в притјажание дароват јест, своих особитих приходов, јакоже прочи монастири, неимат, но от Архиепископа и Митрополита и препитанием и одјејанием и зданием монастирским снабдјеваем јест, ненаписуетсја.

Нареждени 109, от Нас Игумени должни во всјаком монастирје в: первих описати:

1. Монастир, јелико можно дознатисе старине, времене зданиа, или водружение монастира. Потом 2. какови мошчи в' нем почивајут цјелокупне или в' частицах. Таже 3. описати церкве и капеле како в' началних, тако и филиалних монастиреј колико их, и какова зданиа сут. Посем 4. сљедует описание монастира с' келиами, и прочими зданиами. Посих 5. написуетсја земља в' космуждо монастиру принадлежашчаја в' чем состоитеја, то јест: ашче имат и ораћу и косаћу земљу совокупно, или јединаго от сих видов, или само брдо виноградско и шуме, и позватисе на количество грунта, како се между привилегиалними хатари чрез ц. к. комисију љета 1756. в' лицје тогдашњаго кр. Персонала Г. графа Фекете прегледаними закључава, и тогда 6. да опишутсја виногради монастирски по числу мотиках, 7. Число дрвах шљивах, 8. Воденице на сопственом или чуждем грунту 9. и прочи такови милкови между недвижима притјажаниа числитисја могушчи.

В движимих что и колико има будет Коториј монастир, · овако

И да пописуетеја: гомноонаћ Бт одно но зрМ њаа до н 1 .а2 нида,