Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 145

понеже се учителск!и фандвсђ совокуплава ранатиг пп сотттода 8 соттода ћађеге сирттив.

А за Стратимировича и нЂгово надвладбиванћ е наб мана брига. Што е онђ со ИсаИловичемљ чинјо, то е оно, што ми ономадне пишете: „Пло срамота га било“.!

Ја состаемђ васљ лобетђи и Фговора у Бечу ечекујотђи, пишите ми 1п дег сгоззеп 5ЗећиПегатазве М. 904. 1.-јег Згоск.

Благородји вашег

Вљ Будимћ 26. Јула по римскомљ 1813.

Искреннји Братђ

Јеаннљ Беричњ с. р.

ж ж ж

И ово писмо показује, у каквом су односу стајали Несторовићеви школски директори спрам Стратимировића.

иу бан виа 4

Патријарх Јосиф Рајачић и Стеван Поповић вршачки владика.

У „Шематизму“ Српске Митрополије Карловачке за 1900. год. на стр. 136. рекли смо: „даје владика вршачки Стеван Поповић лишен управе 1849. због „мађаронства“.

Код нас се не једном рекло и пребацивало патријарху Јосифу, да је из освете и неправедно одузео управу епархије владици Стевану и отерао га у заточење у манастир Фенек. -

Не ћемо да наводимо оно што је Јаша Игњатовић у „Недељном листу“ за 1880. год. писао о тој ствари, него ћемо навести што ЈЕ у „Поменику“ Милићевићеву о том наведено.

њему се рекло: „Рајачић је замерао владици Стевану Поповићу и владици Платону Атанацковићу, што нису пристали уз народни покрет 1848., ма да је добро знао да му нису могли пристати. Он их је кривио што нису пребегли к њему у Срем, кад већ нису смели или могли, у својим епархијама дићи народ на оружје, а није помишљао шта би било од беднога народа да су га пастири напустили у опасности“.

„Кад су Поповић и Платон, у пролеће 1849. прешли у Срем, Рајачић их није хтео признати за владике. Поповић је од туге пресвиснуо у Фенеку“ (стр. 606/7.).

На истом месту наведени су и заостали радови Јована Стерије Поповића, те се под 3. наводе: „Разна сочиненија за Стевана Поповића бившег епископа вршачког против Рајачића, која засада издавати било би неумесно и под 20). „Спомен Стевану Поповићу, бившем владици од једног пријатеља“.

Ови се рукописи налазе данас код „Матице Српске“. Бог зна, да ли ће се и они икада издати. ј

Податке о наводима и животу патријарха Рајачића, дао је Мили- · ћевићу Јован Ђорђевић. |

Стојан Новаковић у „/ован Стеријин Поповић“. Београд 1907.

— отштампано из ГХХМ. „Гласа“, говорећи: на стр. 76./81. о одно„Архив“ св, Џ, 10