Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

100 _ Архив за:историју: српске православне карловачке митрополије

јешче же повељевајут Их ц. к. Ап.:В. у сваком монастиру преписати братију по имену, прозвишчу. и от куду рожденисм и отечеством, или народом кијждо јест, и коего љета пришел в' монастир.

Сего ради да имут они от Нас нареждени Игумени во вејаком. монастурје от Архимандрита и-Игумена до посљедњаго монаха по имену, прозванију, провинцим и мјесту, гдје рожден и плу: ногда в. монастир пришел, написати.

При концу же сего написаниа. оне, кои по заповједи царској или комисијској на време:у коем монастиру јесу чужцестрани, да запишутеја с''именем, прозванием:и манастирем их, от куду и предјелом гдје тој их монастир и описанием да су на време ·ондје намешчени, докуду возмогут.во својаси возвратити се. ;

Коториј же калдери из јединаго у другиј монастир вини, ради своеја и исправленија, премјешчени сут, такових треба у. оном монастиру гдје их постриг јест, написати. |

· Дано в' Карловције 31. Декембрија 1770. 5 | "Смирениј Ар хиепископ. И Митрополит (МИП). , Јоањ Георгисвић, би ге

описи. | [. Монастир Крушедол. 141 Јануариа 20.

Мбнастири Крушедол с церковију, јакоже свидјетелствујут привилећиин сему монастиру дание свјатаго Јоана бившаго Деспота Сербскаго, от основаниа водружен и саздан јест, трудом и 'иждивением иже во свјатих отца нашего Максима, Архиепископа Сербскога љета Господња 1496.

В' сем монастирје церков “јест зидата. каменем и циглом, храм Благовјешчениа | пресвјатиа владичици нашеја отРООНИ и приснодјеви Мариј.

Тамо обрјетајутсја. двје частици от чеснаго древа, на немже распјат бист. Господ Наш Исус Христос, једина всаждена. в' сребрјан позлашчен крест, другаја в' панагиарје.

Рука љеваја св. Максима Архиепископа Сербскаго. (иже бист, здател сего монастира), стопа лева св. Стефана Деспота, родитеља Архивпископа Максима и Јоана, Деспотов. Рука такожде. љеваја преподобнија Ангелини матере више именоватих Деспотов. И многија частици от мошчеј часто поминаемих св. Деспотов, иже во времја турецкиа бившиа рати 1716. љета сосјечени на'части, и сожежени сут, јакоже и церков с монастирем попалена бист от без· божних 'агарјанов, до оногаже времене цјелокупни в' кивотах обрјеПО ИНО Частица от мошчеј св, Арсениа Архиепископа Сербскаго.

· Сеј монастир огражден јест келиами зиданими каменем и циглом со све четири стране; от запада келие и от сјевера сут на двје контигнацие, а прочее стране на једну контигнацију, и под ними подруми. „У восточној страни между келиами обрјетаетсја једина капела храм иже во св. отца Нашего Максима Архиепископа Сербх,