Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 155

ставити могушчаго, но ниже за то ополномошчнаго лица В. С. предложен јест, а и самој Сербскаго Народа самосталности јешче утвержденој не сушчеј, о самосталности валахијскаго Народа прежде времене радјети, и Јерархију негли раздвоити, и тјем не токмо повода ко ослабленију Церкве Сербскија и Народа Валахијскаго от тоја конечному осужденију подати, но и самим вњешним врагом нашим от искони непресјечно Народ валахијскиј от сербскаго отцјепити

труждајушчимсја ко разоренију церкве нашеја аки поспјешествовати

во нињешне бурно времја отњуд невижу совјетно бити, но паче би вејачески желал, да би от сходних средствах имиже би Народ валахијски — наименование бо Архимандрита Попескула во Администратора Епархии моеја њест сходно, но паче на разорение церкве служашчее — ублажен, по возможности утјешен и от пагубнија мисли отцјепленија отврашчен бил, поразумително со Архиереими своими отечески постаратисја изволили.

Сим тако предпоставленим јеже самаго содержанија саобшченаго ми писанија Г. Еп. Шагуни касаетсја, ашче то внимателњее посмотрју, не могу не искрено исповјести, јако в нем многаја содержатсја, јаже ми правим каменем претиканија бити видитеја — и ашче не би он живим Богом кљалеја, јако повод писанија јего не бје суета, но вјерна услуга јуже он цјелому Христианству указати стараетсја, убо би аз о нем воистину подозрјевал, јако чрез вјерну сију услугу своју себе у валахијскаго Народа заслуженим содјелати, а тјем пут ко митрополитству валахијскому отверсти намјерает.

Тако он именует вес валахијскиј Народ своим Народом, по коему праву, не вјем ! Толико обаче знају јако Народа валахијскаго во епархии моеј до 250.000 душ живљајушчаго.“) Аз закони Епископ јесм, сљедователно и сеј тол многочислени Народ мој, без саизволенија моего своим Народом именовати весма грјешит Г. Еп. Шагуна.

Далше сказует, јако он в словје сушчее о самосталности Народа валахијскаго предложение В. С. творја, тјем како Роду своему валахијскому, тако и Народу Сербскому, в негоже средиње шчастливо

и задоволно поживил, и многаја од того благодјејанија вкусил,“")

вјерное служение творити, а тјем между оба Народа и Архиереи обоју јазику, согласие ввести намјерает — дивно воистину, да он

во расцјеплении согласија ишчет — и јегда церков сербску обезсилити трудитеја, мнит себе во знак великија благодарности за

._. .

получена благодјејанија Народу Сербскому велику услугу сотворша В. С. увјерјаја, јако вождељеное средство, имже вмјесто ветхија мерзости и междусобнија обоих сих Народов распри, Христианска љубов и братское споразумјеније ввестисја и утвердитисја может, безсумњено по оному Св. Писанија изреченију : јегоже Господ љубит, того и наказует.

јЈеже на конец самаго мњенија моего касаетсја, то относителње

ко взискуемој политическој Народа валахијскаго самосталности мњу,

#) Биће, да је владика Стефан ово насумце рекао, јер кад је по Шематизму Алојза Реша за 1846./7. у вршачкој епархији било свега православних душа 289.347, онда би у њој било Србаља само око 40.000 душа. ;

##) Шагуна је по свршетку богословије био професор карловачке богословије од 1834./5 до 1843./4., а затим управитељ манастира Хопова и Ковиља.