Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

156 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

правдје со всјем сходно бити да С. В. на прошение Г. Еп. Шагуни достојное призрјение имјевше, тое во времја свое не точију подкрјепите, но и у всевисочајшаго Трона всеју силоју настоите да по

всевисочајше изреченому основоположенију равенства прав всјех

Народов и Народностеј и валахијски јединовјерни и нам сродни Народ самосталност своју получит, и утјешитсја и относителњеже ко церковној Народа валахијскаго самосталности из разсмотренија премногше и преважних причин всјачески би желал да православна церков наша и далше до скончанија мира в цјелости своеј пребудет, и по самому примјеру Римокатолическија во Венгрии Церкве, јаже при всем том что из више разнаго јазика Народов состоитсја, не "в расцјеплении но во согласии и соединении сили и крјепости своеја ишчет, и ни једномуже от тјех Народов — ашче каждиј от них болше милионов числит — досеље на ум не паде, јеже особену самосталну Јерархију Њемецку, Унгарску либо Словачку возжелати, јешче менше же с том великоју ревностију взискати, јакожеГ. Еп. Шагуна иже в случај непослушанија гласа своего, велит: јако прискорбна пребудет душа јего даже до смерти.

Са отмјењејшим високопочитанием пребиваја“ | Вашеја Свјатости нижајшиј Стефан Поповић с. р. Епископ вершачкиј. Во Монастирје Фенецје 18. Априлиа 1849.%)

ж ж ж

Желећи да сазнамо шта су и наше новине из 1849. писале о уклоњењу из епархије владике Поповића, обратили смо се нашем синовцу Васи да их разгледа у Београдској народној библијотеци и да испише што у њима нађе, што је и учинио. -

У њима је нашао ово:

У „Напретку“ — који је до 27. броја излазио у Карловцима а потом у Земуну, — у 5. бр. у допису из Вршца 12. јануара Б. Ж. (Божидар Живковић потоњи владика карлштатски, који је ишао с патријархом и више дописа написао под тим знаком у Београдским „Српским Новинама“ као у бр. 43., 48., 49.) рекло се: „7. Јануара на

св. Јована о. г. пао је Вршац у наше руке.... Ушавши у Вршац нашли смо Варош ову српску, у смислу народног живота, и свјести народне — од Сентомаша и Карловаца, тако далеко бачену, као

исток од запада. још мађарским тиранством угушено чувство у прсима Српским. нису овдје осјетили, шта је живот народни.... Овде се сад рађа 1. Мај прошле године....

Сад се овдје почињу Србљи, будећи се из великог сна, радодати избранију у својој средини стојећег патријарха..... Млади _ овај живот народни, кои се на св. Јована у Вршцу зачео, мислим да би требало свакојако неговати и подрањивати. Поспјешно једно ка томе обстојатељство јест присуствије Патријарха, дошавшег овамо да послушност овдашњег народа правитељству војводовине

прими, и одбор устрои....

%) Овај је одговор преписан с макулатуре Епископове. И ових су 5 докумената из оставине Сергијеве,