Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

172 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Из његове оставине — половина — припало је неприкосновеном Фонду 72541 фора о ле 5 2 А ЕУ ОРЛАОВЕ К Свега дакле 52. 2..225'082 Ћ

Од Путника је припало 30.7725 Кр — 61.545'10 К, а са оних 12.000 К на штипендије 78.54510 КЕ.

А од митрополита Стевана Станковића (1837. —1841.) 36.402 фор. — "2.804 К. (В. речену књигу Рајићеву 47. и 50).

Из овог излази, да је Стратимировић годишње давао на народно-просветне цељи 4.784:33 К, Путник 8.171'66 К, а Станковић 18:20! К — уз то је Станковић издржавао 10 ђака.

И дочим се Стратимировић славио као велики мецена — и ако није на карловачку гимназију ни филира оставио, а у каквом је двору живео и како је он јадно изгледао, види се из „Архива“ за 1912 стр. 210.; Путник пак и Станковић брзо су се заборавили.

___Митрополит Стратимировић и ако је 1794. установио карловачку богословију, за време својих 46 г. митрополисања, једна — једина је књига за богослове штампана и то „Изјасненија воскресних и праздичних Евангелиј“ 1823. а и та је штампана с руског издања, и ако то на наслову није речено, као што смо доказали у „Бранкову Колу“ за 1911.

Митрополит Стратимировић био је у истини човек учен, начитан и он је врло много читао итрошио на књиге, којеје и читао и у њима чинио белешке, стајао је у вези с првим људима — на: учењацима свога времена, доста је и сам писао расправа, које су остале нештампане — једино је штампано: „Љубосава и Радован или пјесни нравоучителнија по начину простонародних србских пјеснеј“, издао Јосиф Путник потоњи владика. Будим 1800., 8' 20 стр. а 1805. „Опит произведенија сих: „Књаз и книга“, под С. С. Будим 8 30 стр. — ал се слабо бринуо за богословију.

У Србији пак за време митрополита Петра-Михајла штампали се мање више сви богословски предмети.

А како је имао међу својим дворским калуђерима и професорима учених људи, као: Петра Јовановића-Видака, Јосифа Путника, Лукијана Мушицког, Георгија Хранислава, Пантелејмона Живковића, Евгенија Јовановића, Арсенија Стојковића поред своје библијотеке и рукописа арх. Јована Рајића, могло се имати све књиге за богослове штампане, у место писаних на неколико табака „студија“.

Евгеније Јовановић владика карлштатски, који је био и ђаки професор у богословији за време Стратимировићево, ево шта је рекао у свом писму од 7. Априла 1853. патријарху Јосифу Рајачићу: „Мени је заиста жао, кад читам ругобе о нашим Богословијама, као н. пр. бр. 24. и 25. „Дневника“. Ние лепо што се то у новинама претреса, али је готово нуждно, јер ми сами нећемо да помажемо, да исправљамо, колико можемо. Покојни је Г. Стратимировић завео Богословију п Гимназију, то је љепо и заслужно, али ние ни он после от 1815. надгледао те вешчи као што би требало, нити је пазио, тко коју штудију предае, је ли за то и пр. Ено н. пр. покојни Пахомиј Јовановић (умро је као архимандрит Шишатовачки) био је и мој учитељ, али није разумевао шта је прича-

стие страдателно и дјејствително, и био је професор од 1818.—1834.;