Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

184 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

ж ж ж

Арсеније Радивојевић владика пакрачки премештен буде 26. Јан. 1770. на будимску епархију; и кад је 29. 'Јунија 1774. премештен_ био на бачку, Софроније Кириловић постане будимски владика и посвећен је био 27. Маја 1774. за владику. -

1781. 24. Августа премештен буде у темишварску где је и умро 28. феб. 1786. -

НЕСОЛИДАН ПОСАО. | Митрополит Вићентије Поповић-Хаџилавић није био човек слабог духа!

Кад уредници данашњих наших политичких листова — људи већином несвршени ђаци — по неког нашег архијереја из прошлости неправедно престављају и оцењују, као што се неправедно престављао и оцењивао Митрополит Вићентије Јовановић, па и сам Павле Ненадовић; није нам толико ни жао ни криво на њих, јер они то већином чинише из незнања наше историје црквене и из политичних и партијских рачуна.

Али кад то уради човек — свештеник, који се бави нашом црквеном историјом, и који се из до сад обелодањене грађе и

писања могао уверити, ко је какав од наших архијереја био; на то не можемо бити равнодушни и не можемо а да тај његов посао не прогласимо несолидним послом. |

У своје смо време замерили нашим ученим друштвима: Матици Српској и Српском ученом друштву у Београду, што су у својим органима допуштали да изиђу онакве неистините оптужбе на митрополита Вићентија Јовановића, што их на њега бацише Максим Лудајић и Гаврило Витковић. -

Овде ћемо да замеримо одбору задужбине И. М. Коларца, што је допустио да се у његовом издању: „Српске школе“ (од 1718.—1739.) од Радослава М. Грујића, Београд 1908., неистинито преставио митрополит Вићентије Поповић-Хаџилавић.

Грујић одмах на првој страни рече: „Митрополит Мојсије Петровић беше човек чврста карактера и ванредних дипломатских способности, ступи одмах“) у врло блиску заједницу са архиепископом и митрополитом карловачким Вићентијем Поповићем, 40веком слаба духа и оронула здравља — — —“.

И то рече за Вићентија Грујић и ако се могао ако не из чега другога, а оно из наше радње: „Мојсије Петровић митрополит београдски 1713.—1730.“, (Споменик срп. кр. Академије ХХХМ.) уверити какав момак и усталац беше митрополит Вићентије Поповић. А ако ико, он се бар толико и толико пута позивао на ту нашу — као што рече Јован Радонић „несређену радњу“ — радњу, и из ње наводио силне цитате, што показује да ју је сву морао више пута прочитавати. |

"#) Не баш одмах, — јер имађаше с њим спор због доњег Срема, — него тек доцније.