Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

168 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

мејела сајепдаги Нбђеге сопзегуптт; еј ргош! ћасјепиз, На детсерз а пшиз ессјезјаз с15 ме! заесшалђиз занбиз шта атсатнии тојезна; Псеабаџе моб:з, тег уоз, ех ргорпа Тасина(е ех паНопе ег приа Казстапа сопаШ цеге Агсћерит, дџет згаи5 ессјезтазНсив еј! заесшалв пнег зе ећре!. Тзаие Агсћерриз уезјег Нђегат ћабеај Тасикајет Фзропепа сит опитбиз опетанђиз от. гНиз Ессјезиз Ерроз сопзесгапа, засегЧојев пп топазјегна Фзропепа, «етрја, иб! ориз Мегб, ргорпа Тасшјаје ехз цепа, пп сума из ег у Шв газстапоз Засегдојез зиђогатапа!, мегђо, 512ш1 ћасјепиз от. гниз Ессјезнз ег ејиздет ргоћезвјот5 Соттипнан ргаеззе мајеаћ, е: ргорпа ашћогнаје ессјезависа — — Зганбиз рогго ессјезтазнсј5, уеш! АгсМерро, Ерр: оттзаие гепег5 васетдон биз гНиз отаес! !п топазтег 5 е[ (етр!в тапеа! ргорпа ТасиКајаз фвропепа!, На, и пето 1п ргаефшсна топазгегиз е! гетр!з ас гездет5 уезт5 мојепшат ехегсеге џајеа!. — пес зирег ессјезјав со „втајц шШшив заесшапшт, ргаејег поз, ројезајет ћађеа! аггезјапа! уе! јпсаршапа аНаџет, зед АЕрриз 1ајез, а зе дерепдеп!ез ессјезтави сов роепат аПаџат |псштепје5 јиге ессјезјазнсо зеш сапопсо ритге аиеа!. — .Петаие, и! отпез ађ АЕрро (атаџат сарне зио ессјезјаз со (ат пп зртиџанбиз диат заесијанбиз дерепдеапт, сјетепи59уте уоштиз ег јибетив. Е

Привилегија пак од 4. Марта 1695. наређује: „С!тететег десгемитиз ш! ее тетогајо АЕрро уеђизја зџа Фепшаз пберга тапеа(, и да могу Ерр: рег аззјопајов 561 азштеш5, (дакле по својим Епархијама) зрииџана зиа тита 1трепштаје обте, рессапјез согпреге еђ рго детеплиз рипте егс.

У привилегијама тима као што се види, нема ни трага, баш никаквог од права, крепошћу кога би народ овлашћен био на Сабору каквом у овим странама свој решавајући глас, који би се цркве и црквених дела тицао, дати по вољи својој изузимајући једино то право, да може Митрополита и то тек у скупу, са свештенством, досљедно дакле по превосходству и са Епископима бирати, и ово последње по свој прилици само с тога, што Митрополит тада бијаше уједно и поглавица народа 11 заесијапбив.

Из привилегија тих напротив јасно као дан, види се, да се јерархији и једино њој потврђује и признаје сва власт у цркви и за цркву, досљедно, да те привилегије говоре баш у прилог догмату, канонима и пракси правосл. цркве.

2.) Норма друга јесте такозвани Ветопшт Кезстршт Ресјагајопштп Шупсо паношв етјс. 16. Јул. 1779.

И та норма познаје и признаје у цркви и за цркву власт Јерархије.

У том погледу наређује она:

а) у 5. 3. АЕрриз е; Меборојна езр 1п Ессјезјав!сјв гебиз 5иртетиз апшзг[ез.

6.) у 5. 21. говори се у опште о предметима који у Синод спадају.

Историја нам казује, који су то предмети. Године 1774. и 1776. био је скупљен Архијерејски Синод поради тога, да све ствари и одношаје карловачке Митрополије систематично регулира (у Асјептазасе ПагзјеПипо дег от. п. и. Шегагесће !п Оезјегтејсћ. Млеп 1860.). Синод је тај посао и свршио, као што о томе сведочи Ре-