Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 169

гуламент од 2. Јан. 1777. Наредбе тога регуламента, које систематично регулирају све поменуте ствари и одношаје, јесу: „Пе хоп Чеп ут Јаћге 1774. и. 1776. ги Сапоун; Њг аг. п и. Визсћо сћеп Зуподеп ит Мштеп ипзегег Небеп ветеџеп Шупзећеп 'Мапоп сетазјеп ипа уоп Опз Мегаш! опафозв! ђепећпиоје Аптаре“. — Но пошто је

државна власт у санкционирану редакцију тога Регуламента где које наредбе по својој вољи, јер једнострано утурила (н. пр. оне у погледу укинућа Манастира), Епископат је путем свога Митрополита Викентија Јовановића Видака под 5. фебр. 1778. упутио на државну власт протест. На основу примедби тога протеста изађе за тим блажије санкционирана редакција, односно гореспоменута Ресјата опа од 26. Јула 1779. |

Као што се дакле види из саме наредбе те Пестагаопе, јесу 1п и та апајуз плод радње Јерархије, наиме Архијерејског Синода.

Не дотичући се уређења власти за Епархије, пошто је то остављено било Конзисторијалној Системи од 5. Апр. 1782., Деклараторија уређује власти за парохије, те предаје исту местном парох. клиру, којем имају при том тутори (обично 2) спомоћници бити.

Та Ресјагајопа осим Јерархије, Митрополита сирјеч и Епископа и осталог клира не познаје никакве друге власти у цркви и за цркву. једино право што га она, „црквеном и световном сталежу“ — т. |. Сабору признаје, јесте сходно привилегијама право избора Митрополита Карловачког.

3.) Могта трећа јесте тако звана Зета Сопзгопапа од 5. Апр. 1782.

Овом је нормом организирана власт за Епархије, наиме: истом је основана инштитуција конзисторије у Епархијама. — Свака конзисторија састоји се из Епископа као председника и из 6 чланова, од којих су пренадлежала 2 монашеском а 4 световном свештенству.

Све Конзисторије управљале су дакле са Епархијама свестрано.

Узмел се пак у обзир,

а.) Да су се те конзисторије састојале изкључиво из духовних чланова (5ес!. Ш. 8. 1.)

6.) Да је Епископ имао одлучан уплив при постављању истих конзистор. чланова т. |. епаја уасапа имао је Епископ право кандидације неограничено, а конзистор. чланови право избора (Зест!. Ш. 2.) то се види, да је !п ишта апајуз! свака конзисторија била спомоћни орган Епископске власти у опсегу Епархије; а друго види се и то, да Конзистор. Система од 5. Апр. 1782. познаје и признаје за власт у и за Епархију само Јерархију.

Ово што је наведено у погледу епарх. конзисторија важи и за Митрополитску Апелаторију, која је била виша Инштанција за ствари лежеће у делокругу Епарх. Конзисторије; наиме узме ли се у обзир:

а.) да се по поменутој конз. системи састојала та Митроп“ Апелаторија изкључиво из духовних чланова (Зес. Ш. 8. 10.).

6.) да је Митрополит по истој норми при постављању тих апелат. чланова вршио право кандидације неограничено, а апел. чланови да су упражњавали право избора (5ес. ТУ. 8. 11.), то се

види да је и стса ћапс тајепат власт Јерархији уважена била.