Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 1711

значаја, н. пр. о дотацији клира. Та већања пак нису никад имала децизиван, но само конзултативан карактер. (Асјепта5ајсе Пагзје ипо дез Сопргеззез ра5 50. Пле Вегаћипсеп дез Сопогезвез за гејп сопзићануег Мат. Ег ћаћ пиг Могзсћјаве 21 тасћеп).

· Но и у овака већања нису се конгреси никад упуштали, док им није Митрополит са Епископима одредио оне предмете, о којима ће већати. Подпуно су они дакле у овом погледу зависили од јерархије.

Ово последње доказују званични докази, како из најстаријег, тако и из најновијег времена.

Ц. кр. комесар при конгресу од г. 1744. званично сведочи да је по старом обичају дужан Митрополит са Епископима саборно да определи оне предмете, који ће се на Сабору на већање предати.

Но у том саборном саветовању по истој званичној сведочби не сме и није смео ни један конгрески члан учествовати (Асјептазајсе Пагзјеипе. р. 55.).

За овим долазе две званичне сведочбе из садашњега доба.

Прва је превишње ручно писмо Њег. ц. и ап. кр. Величанства од 27. Септ. 1860. које је управљено на тадањег Патријарха Јосифа Рајачића. У овоме између осталога Његово Величанство изриче надежду „Ча55 маћгепа дег пасћ дег ргојек еп Зупода! Хегћапа ипо дет Негкоптеп сетава Зе (Рашагсћ) ти деп В!зећбјеп моп Агад, Васе, Сапзфафф Ојгеп, Ракгасх, Тетезуаг па Мегзе -Кагапзебез, тизапитептејеп шпа 1п сететзате Егм4асипо дећеп уегдеп, жмејсће Сесепз пде аш дет детпасћа! ејпхшбегшепдеп Сопотеззе 2и мегћапдејп зпд.“

Друго је превишње ручно писмо Њег. Величанства од 13. Ауг. 1864. које је управљено на тадашњег Патријарха Самуила Маширевића. У том Њег. Величанство заповеда: „М4Аћгепа одег пасћ фег Чуподе ћабеп 51е (Раштагсћ) ти Чеп В!зећбтеп јепег Плоесезеп, #иг муејеће дав Епашегипов КезспрЕ хоп 16. Јију 1779. сезе сће бећипо ћађ, (а то су српске Епархије) хизаттепштејеп, ипа 1 сетејпзате Егуадипо 21 дећеп, уејсће бесепзћапде аш! дет детпасћзЕ ејпхиђегшепдеп Манопа!-Сопотеззе 21 хетћапдејп зејеп“.

Вршећи ово своје старинско право одредио је сходно овој највишој заповести Митрополит са епископима оне предмете, о којима је Сабор год. 1864. сазван а год. 1865. држан, већао.

Дакле и постанак овог предвестника 1Х. 1868. сведочи у прилог Јерархије Карловачке Митрополије т. |. види се да је Сабор, изузев избора Митрополита био у свему осталом сасвим одвисан од Јерархије. _

Не могу овде прећутати, да је и у периоди од 1690.—1868. био, а то од државне власти један, иначе скроман покушај учињен, да се увуче светован елемент у власт црквену.

Наиме државна власт беше донела у непримљеном регуламенту од год. 1777. наредбу, да се Митроп. Апелаторија и Епархијске

Конзисторије поред духов. чланова имају састојати и из два световна члана, а то једног из грађанског а другог из војеног реда које би имала државна власт да поставља.

Но тадањи карловачки Митрополит Викентије Јовановић-Видак,

подиже се против тога са целим Епископатом најодлучније. Он је