Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

284 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Отвјевћ

Сие неимјеет основи, благознатно будет Петру да достократно јакоже. от назиратеља песочни (5апдићг) сат изискивах, ашче бо тој купити неможет, да јединому из учеников своих повелит јегда изидут, да на окно потолцает, да бих знал времја изпушченија, обаче ни сие сотворил точију да имјеет что либо тужитисја на мене, а Бог вест да незнавше времја и час по више учују.

Зех!о. Да ученици мало поучишасја.

Отвфет 6

От 1. Окт. а на праздник рождества Христова цјели мјесјац дома осташа моја ученики за три мјесјаци азбуцје, слоге сложенију, читанију и писанију поучах, толковах осмочасие, перво и второ склонение, 6 правил из синтаксиса, о прешедшем, перваго спрјаженија, о посљедујушчих, осмочастију по Петровом указу, что возмогоша походити, лијалом не могу им влијати.

зершто. Да от него депендирати не хошчу, чего ради и он школнују иншпекцију отметает.

Отвђет 7. Ашче бих не бил возхошчел депендирати от него, абие сперва бихсја бил отрекол. Окаџо Да за прибјежанаго Пољака јего држу

у Отвјет о:

Может бити да он тоје о мње помишљает, аз небезчастих јего, јакоже он мја, но всегда желах в мирје стојати, вижду бо да всјако царство себи противно разоритеја.

Прочаја, ашче тужил тоја истини сут, јакоже предходјашчаја да би мја у капли води утопити могл, сотворил би.

Понеже Петру бодило и обтјагошчение јесм, и сказует мја „нижаднија ползи бити народу, может бити да во сих случаех он лучше послужити нежели аз, мољу сего ради ваше пречестњејше и словесњејше Господство да бисте Г. Ахиепископу за мое отпушчение објавили и за сатисфакцију не могу бо терпјети таковаја потлаченија и безчестности и не будет пријателство правое и јединогласие от јего, ненависти Бог најболше знает да до крови тотов бих славному народу служити.

В Даље 7. фебр. 1735. понизниј слуга Еленек, магистер принципистов.

Резолуција.

Ашче сеј тужител будет поред свое инштрукцие по урежденију

Г. Петра Падуновскаго садержавалсе, то генерал Ексарх да јего паки потвердит принципистов школу содержавати и да запрешчуем от јего дјецу не изводити ни оговарати, но тако до пришествија нашего да оба содржавајутсе. Ашче ли Елиник преступил заповејд и противилсе Падуновскаго нарежденију и коначно Г. Падуновски јего трпити неможет и на себе вазмет и принциписте са своим