Архив за историју Српске православне карловачке митрополије

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 285

учити: то наш генерал Ексарх да ради Елиника ашче белиградци васхоштут јего имети, немачком диалекту дети их учити, то 0соб ва вароши Белиградској школу да нађу и јего погоде и там да будет, аште ли тако немоштно будет јего наместити, то треба по зактеванију јего споштеним опшитом и са заслуженом контенциом јего частно от нас експедирати, да неимеет причини злим словом нас проносити, зашто ми аште не бисмо о јего потреби видешти јего ва нужде, по моленију јего васприехом и садржахом дондеже болшу срећу себе наиђе како и ва јего контракту ваписано и ми вина паки јего отшаствију нисмо, но их несогласие, а ми би желали да сваки поред нашега уреждениа ва мире будет и садржитсе, која заповедају ђенерал Ексарху повише писатом сотворити. Сим савршением подпусују Марта 5. дне 1735. Смирени Арх. и Митрополит Викентиј јоанович, с. р.

Ба ва Разни == === 5

КА РАФИНА РЕАМБУЛАЦИЈА.

И ако је цар Леополд !. у привилегији од 21. Авг. 1691. рекао: „Даље црквеним сталежима, као архиепископу и епископима, монасима и свакога рода свештеницима грчкога обреда у манастирима · и црквама нека остане власт располагати, тако, да нико у предреченим манастирима, црквама и резиденцијама вашим никаква насиља чинити не може“; — спахије у Срему у околини фрушкогорских манастира чиниле су им ипак велику досаду, да су их морали тужакати патријарху Арсенију Црнојевићу да их од њих заштити.

Када су већ тужбе цару Леополду додијале, одредио је 1702: Маја 8. комисију да извиди манастирске тужбе.

Председник те комисије — комесар — био је гроф Јона Фердинанд Карафа, који је обавио по фрушкогорским манастирима тако звану реамбулацију — патенту, означивши манастирима њихов посед.

Добротом нашег пријатеља Висаријона Стакића, администратора манастира Врдника, дошли смо до Карафине патент-привилегије за манастир Врдник, која у преводу гласи:

От свјашчењејшаго ц. к. величества Господарја нашего вејех милостивјејшаго на уреждение и установление в подунавских краљевине Славонии и јеј надлешашчих странах краинских границ, и

от стране всевисочајше поменутаго јего величества високија Двор-

нија Комори посланија комисии именем, всјем настојашчују Грамату читати, видјети и слушати имушчим даетсе на знание: Како всевисочајше поменутое величество во потверждение при-

роднија милости своеја, јејуже восточнија церкви греческаго закона.

Архи-Епископа, Епископи и веја прочија, јако церковнаго, тако и мирскаго чина људе, и цјелиј из уст варварскаго турскаго тиран-

ства под сјен милости и всемилостивјејшиј ц. к. покров прибјега-

_ јушчиј народ расцијанскиј отеческиј купно и премилостивно уже

пред сим пријало, и различнија тогда, знаменителњеже под дваде-

" сетим мјесеца Аугуста љета 1691. изданија всемилостивјејшија при-

вилегии томужде греческаго закона сану церковному и цјелому расцијанскому Национу дарствовал јест, и ниње паки в прежде ре-