Архив УНС — Забава
УСЛОВИ ЗА СТИЦАЊЕ СТАРОСНЕ ПЕНЗИЈЕ
Закони 9 ирапиега, иракса!
Савезни закон о основнии правима из пензијског и инвалидског осигурања регулише у члану 9 услове за стицање старосне пензије, и то на следећи начин: 1 )Право на старосну пензију стиче осигураник кад наврши 60 година (мушкарац) односно 55 годинг живота (жена) и нензиЈски стаж од 20 година. 2) Осигураник коЈи ниЈе навршио пензијски стаж од 20 година стиче право на старосну пензиЈу кад наврши 65 година (мушкарац) односно 60 година живрта (жена) и наЈмање 15 година стажа осигурања, под условом да Је део тога стажа навршио у одређеном раздобљу. Друштвеннм договором утврђуЈе се коЈи део стажа осигурања и у ком раз добљу треба да буде навршен као услов за стицање права (густина стажа осигурања). 3) Осигураник коЈи наврши 40 (мушкарац) односно 35 (жена) година пензиЈског стажа стиче право на старосну пензиЈу без обзира на године живота.“ У ствари, то су исти услови коЈи су били утврђени у старом Основном закону о пензиЈском осигурању. Досадашња пракса Је потврдила исправност таквих решења. Услови за стицање права на старосну
пензиЈу утврђени су законом Једин ствено за целу земљу. Из тога произилази да се републичким и покраинским законима и општим актима заЈедница пензиЈског и инвалидског осигурања, као и друштвеним договорима или самоуправним споразумима, не могу прописати услови. Потребно Је нагласити да савезни закон предвиђа повољније услове за, жене у погледу стицања права на старосну пензиЈу него за мушкарце. Тако жена стиче право на старосну пензиЈу са пет година краћом старосном границом и пет година краћим пензиЈским стажом. Међутим, и за жене се предвиђа иаЈ мањи пензиЈски стаж од 15 година. Савезни закон потврђуЈе Јединствене услове за стицање старосне цензиЈе за целу земљу, обезбеђуЈући томе социЈалну сигурност и солидарност осигураника на подручЈу целе ЈугославиЈе. Од наведених прописаних услова члана 9. савезног закона истим законом се изузимаЈу: а) услови за стицање старосних пензиЈа учесника ослободилачког рата и других бораца што Је регули сано чланом 35. до 47. истога закона; б) остваривање превремене пензиЈе у току 1973. гбдине по прописима коЈи су важили до ступања на сћагу новог савезног закоиа о основним правима пензиЈског и инвалидског осигурања, а што Је утврђено у члану 72. савезног закона; ц) одређено је да се друштвеним договором на Јединствен начин за целу земљу могу одредити повољниЈи услови за стицање пензиЈе за поЈедине категориЈе, што Је утврђено у члану 74. савезног законд. Потребно Је истаћи да нови савез ни закон не предвиђа такозвану „и-зузетну пензиЈу“ за лица коЈа су и-
мала нарочите заслуге на пољу револуционарне, политичке, научне, културне и друштвене делатности. Међутим, републичким законом о пензиЈском и инвалидском осигурању СР СрбиЈе регулисана Је „изузет на пензиЈа“ по члану 29. на следећи начин: „Лицима коЈа имаЈу нарочите заслуге на пољу политичке, науч не и културне делатности или нарб чите заслуге и успехе на основу рада у привредним и друштвеним делатностима и члановима њихових породица може се изузетно признати старосна, односно породична пен зиЈа, без обзира на услове за стицање овог права. Овим лицима може се пензиЈа одредити у износу ве ћем од онога коЈи би припадао по прописима о пензиЈском и инвалидском осигурању“. Према члану 36. Савезног закона о основним правима из пензиЈског и инвалидског осигурања, право на старосну пензиЈу стичу борци пре 9, IX 1943. године: а) без обзира на године живота кад наврше пензијски стаж од 35 го дина (мушкарци) и 30 година (жене); б) ако имаЈу 20 година пензиЈског стажа од чега 10 година осигурања, под условом да имаЈу 55 година (му шкарци) односно 50 година живота (жене); ц) ако имаЈу наЈмање 15 година пензијског стажа од чега наЈмање 10 година стажа осигурања може им посебна комисиЈа изузетно признати право на старбсну пензиЈу без об зира на године живота, ако утврди да Је то потребно с обзиром на здравље и радну способност; д) борци НОР пре 9, IX 1943. године могу стећи право на старосну пеизиЈу кад испуне прописане услове без обзира кад им Је престало осигурање.
Бордима НОР пре 9. IX 1943. године, који имају најмање 15 година пензијског стажа од чега најмање 10 година стажа осигурања, може посебна комисија на основу дискреционог права признати право на старосну пензију с обзиром на здравствеко стање и радну способност. Комисија Је дужна да. претходно прибави потребне податке о пензиЈском стажу и здравственоЈ. односно радноЈ способности осигураника. Савезни закон о основним правима из пензиЈског и инвалидског осигурања у члану 73. створио Је могућност да се превремена пензиЈа може остварити само до 31. XII 1973, године, и то мушкарац са 35 година пензиЈског стажа и 55 година жнвота, односно жена са 30 година пензиЈског стажа и 50 година живота. Међутим, поСле наведеног рока пре времена пензија ће се моћи остваривати под условом да се то регулише републичким и покраЈинским законима, или општим акт Има заЈед ница пензиЈског и инвалидског осигуоања. За остваривање права на старосну пензиЈу као што Је у члану 9. одређено потребио Је да су испуњена оба услова; 60 година живота за мушкарце и 55 година живота за жене и пензиЈски стаж од 20 година без обзира на време кад Је стаж на вршен. Ако осигураник испуњава наведени пензиЈски стаж стиче право на пензиЈу ако има наЈмање 15 го дина стажа осигурања и 65 година (мушкарац) односно 60 година живота (жена). Међутим, као услов тра жи се такозвана густина стажа. Дру штвеним договором коЈи треба да закључе заЈеднице пензиЈског и инвалидског осигурања и Савез синдиката треба да се утврди густина стажа као услов за стапосну пензиЈу и то Јединствено за целу зем-
љу. Док се не закључи друштвени договор примењиваће се прописи који су важили до 31. децембра 1972. године. Сходно томе примењује се члан 25. Основног закона о пензијском осигурању, према коме је утврђено да осигураник који има 15 година осигурања треба да има ефективно 40 месеци у последњих 5 година и 80 месеци у г|зследњих 10 година. Густина стажа мора да обухвата ефективни стаж, па се бенифицирани стаж рачуна само ефективно. Треба нагласити да се у минимални пензијски стаж од 15 година не рачуна време продуженог ња из члака 130. Основног закона о пензијском осигурању. Нови савезни закон није утврдио продужено осигурање. У ствари, то треба да регулишу својим општим актима заједнице пензијског и инвалидског рсигурања и да утврде да ли ће се продужено осигурање узимати за испуњење услова минималног стажа од 15 година. Најзад, осигураник стиче право на старосну пензију ако има 40 година (мушкарац) односно 35 година (жена) стажа, без обзира на године живота. На краЈу Је потребно истаћи да по новом савезном закону старосну пензиЈу стичу лица коЈа имаЈу своЈство осигураника после почетка при мене новог закона (31. XII 1972. године). Међутим, према члану 73. савезног закона, лица коЈа после 31. XII 1972. године немаЈу своЈство оси гураника али су га имала и пре лромене новог закона и после 1. Јануара 1965. године, могу остварити право на старосну пензију по условима предвиђеним новим законом.
Милосав ЖАРКОВИЋ
днпл. правннк
ПЕНЗИОНЕРИ ПИТАЈУ... ...ПРАВНИК ОДГОВАРА
МИЛОМИР ЈАНКОВИЋ, из Т. Ужица Да ли је од 1.1 1973. године доношењем нових законских прописа престала важност ранијих прописа по којима се вршило лимитирање пензијског основа у прјединим републикама? Који је највиши износ пензијског основа био у Србији и Црној Гори у току 1972. године? ф У иовим законским прописима (чл. 11 Закона о основним правима из пензијског и инвалидског осигурања) предвиђено је да се приликом утврђивања пензијског основа узимају у обзир начела друштвених договора и самоуправних споразума о усмеравању расподеле доходака и личних доходака, те да се може прописати највиши и најнижи износ пензије у складу са кретањем личних доходака. Иначе од !. I 1972. године највиши износи пензијског основа утврђени су у СР СрбиЈи са дин. 4.474,50 а у СР ЦрноЈ Гори са дин. 4.200,00. ЈОВАНКА ЂУРЂЕВИЋ, породични пензионер из Београда Постоји ,ли Могућност да за кћерку остварим право на дечји додатак? Имам породичну пензију од 1.000 дин. и не задужујем се порезом јер никакве имовине немам. Кћерка има 37 година и трајно је неспособна за привређивање. ф Према чл. 29 Закона о непосредноЈ дечЈоЈ заштити и додатку на децу (Сл. гласник СР СрбиЈе) дечЈи додатак припада и детету коЈе Је траЈно или за дуже од годину дана неспособно за рад. Висина додатка за Једно дете је 90 дш. месечно. Уз захтев надлежноЈ заЈедници социЈалног осигурања код коЈе остваруЈете пензиЈу, треба придожити уверење лекар-ке комисиЈе за кћерку, уверење да се не задужуЈе порезом и потврду о висини пензиЈског примања. АЛЕКСА ПРЕНДИЋ, пенз. из Београда Више пута је кућни Савет наше стам'ене зграде расправљао о кућном реду и безбеђењу одмора запослених станара, ’ли сва упозорења и опомене остају без спеха. Да ли су предвиђене законске шкције и коме органу да се обратимо? ф Одлуком о кућном реду у стамбеним градама на териториЈи Београда предвишо Је, између осталог, да се у време од
13 —17 и од 22 —06 часова станари мораЈу понашати на начин коЈи обезбеђуЈе потпуни мир и тишину у згради. Такође, скуп станара или кућни савети могу одредити и друкчиЈи распоред времена за одмор. Ако се таква одлука не поштуЈе, треба се при Јавом обратити надлежном судиЈи за прекршаЈе, У конкретном случаЈу Је за учиниоце прекршаЈа предвиђена новчана казна до 300 динара.
МИРКО ЈОВИЧИЋ, радник из Краљева Ове године остварићу право на пуну пензију под условом да ми се један део стажа осигурања призна са увећаним трајањем, То је период одмах после рата који сам провео на раду кар професионални ватрогасац у Београду. Да ли је тај пропис још на снази? ® Основним законом о пензијском осиурању одређена су радиа места на који>а се стаж осигурања навршен до краја 972. године рачуна са увећаним трајазем. Тако Је за комуналну делатност реулисано да се сваких 12 месеци рачуна у таж осигурања као 15 месеци за радна места професионалних ватрогасаца на оперативним дужностима у ватрогасним Јединицама.
ВАЖНЕ АДРЕСЕ И ТЕЛЕФОНИ
Савезни одбор Савеза пензионера и инвалида рада, Београд, Светозара Марковића 32 345-082 Савез умировљеника и инвалида рада СР Хрватске, Загреб, Прерадовићева 33 445-486 Савез пензионера и инвалида рада СР Босне и Херцеговине, Сарајево, Војводе Степе 1 30-306 Сојуз на пензионерите и пензионирани инвалиди на трудот на СР Македонија, Скопје, Работнички дом IV 23-710 Савез пензионера СР Црне Горе, Титоград, 23-338 Друштво упокојенцев СР Словеније, Љубљана, Табор 10 315-855 Републички одбор пензионера и инвалида рада СР Србије, Београд, Светозара Марковића 32 , '331-487 Покрајински одбор Савеза пензионера САП Војводине, Нови Сад, Поштанска 3 44-887 Конференција Савеза пензионера САП Косово, Приштина, Косовска 14 27-718 Одбор удружења пензионера за град Београд, Ћирила и Методија 2-а (локал 47) 457-222 Савезни завод за социјално осигурање, Београд, Немањина 34 642-455 Заједница пензијског и инвалидског осигурања СР Босне и Херцеговине, Сарајево, Живка Јошила 10 46-799 Заједница пензијског и инвалидског осигурања СР Словеније, Љубљана, Кидричева 5 22-541 Заједница пензијског и инвалидског осигурања СР Хрватске, Загреб, Михановићева 3 35-651 Заједница пензијског и инвалидоког осигурања СР Србије, Београд, Теслина 9 645-022 Заједница пензијског и инвалидског осигурања СР Црне Горе, Титоград, Јоле Пилетића бб 22-430 Заједница пензијског и инвалидског осигурања СР Македоније, Скопје, XII ударна бригада 2 34-000 Заједница пензијског и инвалидског осигурања САП. Војводина, Нови Сад, Трг братства и јединства 3 52-711 Заједница пензијског и инвалидског осигурања САП Косово, Приштина, Љубљанска 3 24-666 Завод за социјално осигурање Београд, Немањина 30 646-022 Одељење за исплату пензија 657-537 Одељење пензијског осигурања 658-137 Одељење инвалидског осигурања 643-040 Удружење пензионисаних радника СУП, Београд, Сарајевска 5 број 34-а 657-144 Завод за социјално осигурање војних осигураника, Београд, Цара Уроша 63 631-234 Дом пензионера Вождовац, Качерска 6—12 462-211 Дом пензионера Карабурма, Београд, Пљешевичка 2 762-33)
13