Архив УНС — Забава
РАТНИ МЕМОАРИ ЂУРЕ ТРТИЦЕ - ПИНЂЕ
БЕЖАЊЕ ОД ЕПОЛЕТА У средини села, између цркве, школе и попове куће, зауставио се путнички аутомобил. Из аутомобила су изашли: један поручник и један наредник краљеве југословенске војске и двије жене. Како се зове ово село? упи-* та ме поручник. Велики Радић одговорих. —■ Гдје је шумарева кућа? У борику рекох ја, — 1 А гдје је тај борик? занима се поручник. Показах му руком гдје Је борињ Он ме затцм уцита за попову кућу; и за попа да ли је у кући и шта ради. Ено га, велим му ја свађа се с учитељицом. Зашто се свађају? Због некаквог комунизма и капитализма. Поп хвали краља, а учитељица му тјера уз длаку и хвали некакву совјетску власт. Откуд ти то знаш? упита поручник. Знам. Мало приЈе сам циЈепао и уносио попу дрва и све сам чуо. ХаЈде, покажи иам куда се ула зи у кућу. Дошљаци уђоше у попову кухињу и Ја за њима. ПослиЈе руковања и представљања уз благе осмиЈехе и наклоне, поручник се обрати попу: Оче, ми смо коначари коморе 55. пешадиЈског пука из Бихаћа. За нама одступа пуковска комора коЈу вуку воловске запреге. Ја и гос-
подин иаредник смо коначари. Повели смо и своје супруге, јер нисмо сми Јели да их оставимо у Бихаћу. Поручник објасни попу како Је његов и наредников задатак као коначара да набаве сиЈено за волове и коначиште за команду коморе, коЈа ће се смиЈестити у некоЈ сељачкоЈ кући, а да ће вуча и воЈници законачити под ведрим небом у борику. Одступате, па него шта! упаде у риЈеч разгоропађена учитељица. Када треба бранити отаџбину, господа официри бЈеже, а по улицама и баровима ритали сте сабље љево и десно; нико ниЈе знао тако надувено да парадира као ви, а сад? Госпођице учитељице, гдспода официри не одступаЈу нити бЈеже. Ми ћемо краља и отаџбину бранити до посљедње капи крви оштро узвикну поручник. И баш уто неко од радознале Тртичине дЈечурлиЈе што се окупила око аутомобила, веома ријетког пролазника кроз Велики Радић, утрча у попово двориште и викну: Ено воЈске! Долази воЈска! Поручник зграби капу у шаке, командова нареднику „за мном“ и, да би скратио пут, умЈесто кроз врата искочи кроз прозор кухиње, те натисну кроз кукурузиште попове њиве. За поручником, као ухрањени ждриЈебац, ђипа проси Једи наредник. ОбоЈици бегунаца се расквашена црница лиЈепила по сиво-
НАЈГААСОВИТИЈЕГ ВЕАИКОРАДИЂКОГ МИТРААјЕСЦА
маслииастој униформи. Поручник је млађи и бржи. Заждио је први према великорадићком гробљу и Грмечу. Онако у трку, поручник укрсти руке на грудима, нешто откиде с рамена и баци у живицу поред пута. Као два зеца, без застаика, поручнпк и наредиик протрчаше поред гробља и дохватише се обронака Грмеча. Испред попове куће, И сами уплашени, бјежање су посматрали: поп, попадија, жене бјегунаца, учитељица Љубинка Чекрлија коЈу смо сви звали Љубица и моЈа маленкост. Поручникова жена, када се увјерила да ие долази Павелићева воЈска, посла ме да зовем поручника и наредиика да се врате. Запамтио сам мјесто у живици гдЈе Је норучник нешто бацио. Онако у трку сагием се, узмем то и ставим у џеп. Када смо се вратили пред попову кућу, Једиа од госпођа упита поручника: Саша, гдЈе су ти еполете? Ма, озаЈ, сигурно су... поче да муца поручнкк. Ево их код мене огласих се Ја, завукох руку у џеп и пружих поручнику еполете. Учитељица Љубица се грохотом иасмеЈа. Толико ЈоЈ се, изгледа, допало- то моје наивно дирање Једног поручника да ме одмах позва да ЈоЈ, вели, придржим мердевине док нам Јести цриЈеп на школском крову, иа мјесту коЈе прокишњава. Тога се посла прихватих радиЈе него рне потрке за поручником и
наредником. Чак веома брзо заборавих и на ту потрку, на попа и попове госте, на војску коЈа се распада и државу која пропада. Док сам тоЈ младоЈ, виткој дјевоЈци, придржавао мердевине, изгледало ми Је да Је читав свиЈе? под њеном сукњом. Колико ти имаш година? пита ме она. Шеснаест пуних, узео сам седамнаесту одговарам ЈоЈ и поиспињем се уз мердевиие. Да ниси, ипак, мало премлад да се подвируЈеш? Срам ме спопаде, па се саз у голу воду претворих и, као да ми ваздуха нестаде, почех да муцам: како се Ја не подвируЈем, него сам само гледао горе не бих ли ЈоЈ помогао да нађе гдје то прокишњава, таЈ проклети кров. Ма не бих Ја рекла да Је баш тако. Из очиЈу ти видим гдје си гледао. Само, не заборави, момче: момак који се у женске сукње разумиЈе, таЈ би у овамо, ратно вријеме морао Још боље да се разумиЈе у пушку. И зато, батали се подвиривања, чујеш ли, већ нађи пушку, чуваЈ пушку, сакриЈ пушку, пушка ће ти бити потребна као очи у глави, пушком ће се голи живот бранити. Видио си како официри бЈеже, и ако негдЈе нађеш пушку, сакриЈ Је и о њоЈ ником ништа не говори. Ма слушао сам Ја и од стариЈих људи да ваља набавити пушку.
али не зиам зашто као ишчуђавам се Ја. Млад си и не мораш много да знаш. Једног дана сазнаћеш... ПЕРУТАЊЕ КОМОРЕ 55. ПЈЕШАДИЈСКОГ ПУКА И само што смо изашли из школе, имали смо шта видјети: на цести, између три* куће Тртица, цркве, школе и попове куће, застала комора 55. пЈешадиЈског пука. Неки волови одмах су полиЈегали по цести, а има их и неколико израњаваиих од бомбардовања у Грабежу. ВоЈници коморџиЈе нису сви у воЈпичким униформама, има их коЈи имаЈу само шињел. Један од таквих Је и Ђуран Бајић, звани Шукан, из Великог Радића. Један млади потпоручник стоЈи мирно пред сиједим командантом коморе и говори му: Зашто одступамо? Зар не видите како су ова брда и планине богом дани за одбрану? И оружја имамо довољно. Зашто се не укопамо и не сачекамо непри... Ћути, жутокљунче! издера се командант. Да се ми боримо против силе пред коЈом Је Европа на кољена бачена?! Марш на своје мЈесто! Потпоручник се, и бесан и постиђен, удаљи. (Пише и приређуЈе за штампу
Д. ПЕЈАИОВИЋ)
(Наставиће се)
ПУШКИНОВА СУДБИНА - НЕИСЦРПНА ТЕМА
Тек оада, 136 година после трагичне смрти Александра Сергејевича Пушкина, непооредно предстоји цеЛloвита, темстолшпки пречишћена публикацвда дневничких запиоа његове савременице грофице Дарје Фјодоровне Фикелмон (1804 —1863), ко(јој се генијални песник радо поверавао. Грофичин дневник оадржи |низ сведочанстава о завршном раздобљу Пушкинова живота, а оно је свакако било најтужније, најобилније колозијама, јавним и прикривеним сукобимв између Пушкина и пе троградских моћника. Та тема још није патпуно исцрпљена и осветљена проучавањима, иамо је дооадашња биографска литература у знаку Пушкинова лика огромна и делимично веома добра. Греше они што тврде да скбро сви знају скоро све о побудама, околностима и чињеницама које су претходиле двобоlју највећег руског пешика с поручником царичине гарде) Французом Жоржом Дантеоом-Хекереном (1812 —1895) и да нова изучавања не могу пружити ништа суш тински важно. Подлежући пукој ф>актографији, следбеници таквог мишљења нису кадри назрети иза веома важних чињеничних елемената пасникове животне трагедије (од вратна анонимна писма Пушкину и његовим пријатељима, Даитесово на метљиво удварање супрузи Александра Сергејевича, кобна игра интрила, злобе и пакости, итд.) све сплетове Пушкинових побуди и отпора. Пушкин је заиста био „сужањ части“, али, у исти мах, он је бранио од мноштва доlСтојаlНСТвеника без правог достојанства своју величанствену, непролазну, ружно потцењивану песничку и људску мисију. Унутарњи токови и збивања у Пушкиновој свести ваља сагледати као сложену целину дубоке, стално растуће патње. Гени,|е је дошао У пресудан сукоб са блиставом духовном бедом. Самим чином своје погибије утиснуо је тој бедн вечни жиг срамоте. Разуме се, ово су само „обриси теме Пушкин и Пушкинова смрт која се стално обогаћује новим захватима', вредним публикацијама, пре
испитивlањим!а неких ранијих судоВlа о личностима и догађајима. У кантексту таквих настојања дневник грофице Фикелмон казује многошта значајно. Он, тако рећи, придиже крагјичак завесе иза које се ближила грозном расплету трагедија песникове вређане и понижаване величине, Умна, начитана, одлично образоеана Д. Ф. Фикелмloн, унука прослављеног руског војсковођеМ. И. Голенишчевlа-Кутузава, супруга аустријског амбаса|ДОра у Петрограду, била је веома привржена Пушкину и порукама њего.ва дела. Кретала се међу припадницима петроградског „најотменијег друштва“, али је у све жешћем спору између њега и песника била на песниковој страни. За ту шармантну жену, смелу у многим оценамlа људи, догађаја и појава, Пушкин је оличавао изузетно откриће, ствараоца узнетог над џ
уским видокругом средине која уе судила њему и о њему. Салон Дарје Фикелмон у згради Аустријске амба оаде, иначе познат као састајалиште дипломата, писаца, љубитеља књижевности, био је Пушкину неупоредиво милији од других петроградскиХ салона, а и од балских сала. На двору цара Николаја Првог и у палатама царевих миљеника Пушкир је морао да се појављује као носилац најнижег дворског звања и као супруг изванредно лепе Наталије Никола(јевне.., И, што је главно, као чоеек којем лажна владарева
благанаклоиост још више запорио-нако горке дане. Код грофице Фикелмо« Пушкин се осећа другачнје: знао је да га она разуме, да саучествује у његовим невољама, да слути шта Пушкинова дела казују Русији и целом свету. Не само то. Свакако под утицајем Дарје Фјодоровне, генерал гроф Карл Фикелмон (1777—1857), њен за 27 година супруг, веома ерудиран писац политичких расправа објављених на француском, кемачком, италијанском и холандском језику, пријатељски је дочекивао Пушкина и снабдевао га оним књигама које се нису смеле унети у племићко-полицијску царевину. (Међу таквим издањима били су преводи Хајнеових дела на француски). Највећи песник Русије, чоеек који је умногоме омогућио да схвати себе саму, био је веома срдачно приман у згради с аустријском заставом. Тамо, у дому кој« је формално чинио део Аустрије, Пуш кин се бар донекле духовно оглобађао. Знао је да може казати Дарји Фикелмон све што мисли и осећа... Ида ће његове речи остати ту, између четири зида, недоступне мрачњацима који уверавају да је Пушкин „рушилац спокоЧства", потенцијални бунтовник. Све то усмеравл велику пажњу ка записима Дарје Фикелмон који су врдо дуго били непоиступачни „пуш кинистима“. Тек поед други светски рат Рус Никола.ј Рајевски је пронантао у Чехословачкоф код потомка Ларје Фшдоровне, стари рукопис. Прва пчбликација из гпоФичиног дневника се у СССР 1956. године, а 1959. штампани у Чехословачко! сви записи Д. Ф. Фикелмон о Пушкину, али на основу иедо вољцп поузданих копиђа, Гпдине 1%5. Рајевски је обфвип V Алма-Ати, главном граду Казатпке, ССР, запаженч књигу „Ако проговоре поотрети", која се често помиње У налшвишј литератчри о великдм пе''чику. Заслугпм Ралевскога, тема Пуптеин и Даоја Фикелмон сагледана је шире и конкретиите. Што је ')пш важније, дневлик Кутузовлшве унуке послужио је као још један
убедљив исказ о завршном периоду Пушкинова живота. Мећутим, и по изласку књиге „Ако проговоре портрети“ Рајевски је наставио своја изучавања и написао много обимније дело „Портрети су проговорили“. Оно обухвата помно проверене текстове из дневника Дарје Фикелмон, као и низ других вредних а досад некоришћених докумената са подручја „пушкинијане".
Значајне записе о Пушкину садржи дневник Кутузов/оеве унуке пронађен код њених потомака
Највећим делом ио је грађа ко(ја се чува у лењинградском Икституту за руску књижевност (Пушкиновом дому) при Академији наука СССР. Нова књига Рајевског уекоро ће изићи у Алма-Ати. О живом интересовању за књигу „Портрети су проговорили“ сведочи и то да је о«а високо тиражирана. Предвиђен је тираж од сто хиљада, примерака. Л.З.
ХРАБРОСТ У БОЛУ
Смрти, заправо, и нема док траје сећање каже ста рица Јока Јовановић из Власенице, с тужним лицем кад се спомене син и муж који су пали у народноослободилачкој борби. Син Десимир и муж Анђелко су ми погинули у рату, али остао ми је други син Будимир, данас пот пуковник наше АрмиЈе, такође већ пензионер у СараЈеву... Када Је устаничка пушка планула и у нашем краЈу, муж и синови су одмах кренули у борбу. Анђелко се борио у V! источнобосанскоЈ бригади, у Бирчанском одреду. НиЈе дочекао слободу, погинуо Је Јуна 1942. године у селу Ра-
чи, у борби противу четника. Десимир је тада још боравио у граду, као лимар 20-годишњак, а правио Је бомбе за пар тизане. А кад Је требало да их носи с Једном поруком до Хак Пијеска своЈим мотоциклом, набасао Је на четничку заседу. Оставио Је мотор и побегао, натраг у град. Већ сутрадан, тужно сам гледала како га Немци одводе на стрељање. Говорио Је: „Иди ти, мајко, кући. Вратићу се Ја брзо...“ Јокин Десимир се, ипак, није вратио никада. Чула Је пуцањ, а потом још Једаи и видела окрутно лице немачког официра који нишани у њеног Десимира. Тога стравичног дана, 18. августа 1942. године, тетка Јока Је искусила немилосрдни хир жи вота, али уместо очаЈа, посветила се освети; помагала Је партизане, видала им ране, прала одећу, добављала храну, била курир за наЈразличити.је тешке задатке. У рату Је био Још Будимир, њена Једина нада, а он Је и данас за осамдесет Једногодишњу старицу, велика утеха за све оно што Је изгубила пре тридесетак година.
Вук КОВАЧЕВИЋ
Да се не ааИеравги
14