Архив УНС — Култура

једном као из шале рече јој: Ћути, баба, ти мене тпрестано сад псујеш и караш, а док ја од тебе одем, знам за цело да ћеш за мном плакати. Баба га мргодно погледи и рече: Само да те хоће враг већ једном одавде однети, добра ти стојим, да ни једну једину сузу за тобом нећу пролити. Дође једном већ н то време, да |е Циганин са осталим војницнма из тог места измаршнрати морао, и полазећи украде он од бабе један цео комад платна. Кад су војници из тог места већ отишли, онда баба спремајући по кући, опази да јој нема један цео комад платиа, па почне сирота плакати и лелекати, и потрчн за војницима које изван места на друму и стигне. Ту се сад потужи заповеднику војске и исприча му све по реду шта је и како се све збило. Заповедник одмах нареди истрагу, и тако нађе платно код Циганина али се овај лепо кзговори пред заповедником и рече: да њему то платно није ки од какве хасне, но само је хтео да одржи своју реч пред бабом, коју јој је рекао да ће ова заиста морати за њмм проплакати. Таквим лепим изговором, оправде се лукави Циганин пред заповеднкком и овај му за све учињено опрости.

24. Опклади се један Циганин са својим другом, да он попу ни осталим људима који су са погребом мртваца ишлм, неће сврнути с пута. Кад је погреб већ пошао легне Цмгакин насред пута, ухвати се за когу и почне викати: јао, моја нога. Људи који су мртваца пратили, вкде Циганина где се он држи за иогу и јауче, сажали им се и сврну му с пута, и ништа више они заиста мишљаху да је он ногу покварио, па му сваки још по нешто и удели. Тако је Циганин са својим лукавством добио не само од оног опкладу већ и од свију овнх пролазећих милостињу.

25. Закоље један Циганин свинче и сазове све остале Цигане што су у том селу живели да их части. Кад су се тако лепо скупили, отпочне част и ови почну јести. јели су непрестано пуна два дана и таман други дан пред вече, а меса од свикчета нестало. Спахија који је туда пролазко, видио је како су се ови частили, али им није ни речи рекао. Трећи дан кад су се већ сви са части разишли, узме овај домаћин Циганин лонац и оде у спахински двор па замоли, да му нешто од преосталог јела уделе. Спахија видећи Цигакина запита га: Море Циго, што ти сад лонцем просиш, кад си ономад заклао свинче. јесте, истина, господине одговори Цигании ал’ смо га за ово два дана већ и појели,

11