Архив УНС — Култура

Јер ми Цигани право исповедамо оиу молитву: Оче наш што данас закољемо, то данас и поједемо.

26 Некаквом господару нестане леп коњ. Он га |е по свуда тражио, али га није могао на&и. Хтеде он сада другог коња да купи па зато пође у оближњу варош на вашар где изненада види и позна свога коња у једног Циганина који је јашио на њему и ухвати једном руком за уздице, а другом руком како је држао штап почне њиме Циганина млатити. Стани, господине, повиче овај: Не туче се тако Циганик, А да како ? запита господин. С обадвема рукама, одговори Циганин. Господар сад пусти коњу уздицу, па ухвати оберучке штап па замахне да га удари - јест ал лукави Цига ободе коња и умакне. Сви људи који су ово гледали, почну се сад смејати, како га је лепо Циганин преварио.

27. Циганин један лутајући по вашару спази једног човека где носи на рамену нове чакшире. Циганин сад стане помишљати како би он те чакшире од овога човека украо. Дуго тако размишљајући сети се он, те кад је овај човек стао нешто да купи, дошуља се полако Циганин и ушије овога нове чакшире себи на прслук па онда ухвати за ногазице и баци их себи на рамена пође са свим полако даље. Човек овај изненађен, потрчн за њиме и почне отимати од њега своје чакшире. Јест али Циганин неда, него вели: Да еу то твоје чакшире, ти бк их исто овако за прслук прешио, као год и ја и тако однесе Циганин овога нове чакшире.

28, На једном вашару украде Циганин од ћурћнје кожух. један човек који је преко пута стајао опази то и повиче на Циганина да стане. Циганин се побоја да га неће ухватити и суду предати па брзо се досети како би он ту ствар забашурко, зато каже оному човеку нека ћути, па ће му он поклонити онај кожух, а он ће себи другн украсти. Истом човеку није баш било до кожуха, али из љубопитства да види, како ће Циганин другн украсти, пристане на то и прими од њега кожух. Сад Циганим пређе к ћурћији полако му пркшапне на уво : Видиш господару, тамо преко пута оног човека што стоји и држи у руци кожух, тај је кожух он од тебе украо. Ћурћија се захвали Циганину на доброти и замоли га да му пречува мало његов еспап, док он онога човека не ухвати. Циганин остане код еспапа а ћурћија оде за оним човеком, па док се он са њиме разговарао, дотле је лукави Цига спремио још два кожуха и охладио.

12