Архив УНС — Култура

провукао, и по празној соби пипа. Турне Ђуку и шапне му: „ја се срамоткм, што ова хула ништа наћи неће.“ ја ћу викнути на њега, одговори му лагано Ђука, не би ли с*е поплашко и какову ствар упустио, коју је где на другом месту украо, а коју би ми требати могли.

120. Господин неки наиђе у свом воћњаку на једног цигана и викне на њега: „Хуло једна шта тражиш ту, хоћеш воће да крадеш: А циганин му одговори: „Нећу, милостиви господине ! Бог и душа нисам за то дошао, кего нужде ради“. Примети господим да циганин лаже, за то га натера, да му место покаже гди се п . . . . о, —■ Поплаши се циганин, води господина по воћњаку горе доле, ал’ на несрећу његову нигди баш ни једно г . . . о није видити могао. Господину се већ досади ходати и викне на циганина: Видиш да лажеш; хуло циганска“. У тај мах спази циганин на једном месту балеге коњске и рече : „Не псуј ме господине, ево видиш да сам истину говорио, (показајући му место). Господар видевши то рече : „Та то је коњска балега“. Циганин му на то одговори: Та господа могу иг . . . о да о . . . у какво хоће, а сиромах човек какво може“. На то се господар насмеје и пусти га с миром.

121. Учитељ запита при испиту ђака (који је циганин био, колико елемената има? Четири, одговори му овај. Која су то запита га учитељ ? А ђак на то: „Ватра, вода, ваздух“. А четврти који је ? Циганин се замисли, а учитељ му рече : „Та на њему стојиш (земља)“. А циганин рече : Ђон од чизама“.

122. Циганска черга састоји се понајвише из жена и деце, дошла су у Лондон. Улазећи у разне бакалнице и дућане, гди су потребне ствари куповали, и свуда приповедали да су они из западне Индије у Лондон прибегли од куге, која им је мужеве и оцеве поморила. Дођу тако у један дућан и стану приповедати, чује то господар и његови момци уплашени побегну из дућана, да њи не би та прилепчива боља наишла. А друштво ово лепо напуни своје вреће еспапом и оде. Полиција пак није хтела њима ни да се приближи, а још мање да их похвата, држећи да они истину говоре. Те тако вараше они дуже времена по Лондону, док најпосле не уђу у траг њиховој лажи, те их ваљано казне.

45