Архив УНС — Култура

123 Попне се ноћу циганин на зид да украде фењер са улице. На то наиђе полицај, и викне на цигана: Море циго, шта ти ту радиш“. А циганин одговори: „Та господине очистио сам фењер, и усекнуо жижак, да боље видиш, кад прођеш.

124. Договоре се два циганина како ће пар чизама без новаца добити. Отиде један чизмару и погледајући чизме обуче једне и видећи да су добре почне се с чизмаром погађати, кад ал’ ето ти другог циганина (с ким се овај договорио био), трчајући у собу викне : „дошао сам ти у коб, хуљо, лопове и варалнце светска!“ За тим ћуши га двапут по образу. Овај претварајући се као да се то изненада догодило, скочи за њим као да би га ухватити хтео, онај почне трчати, а овај за љим са чизмама, а чизмар за овим, но циганин хитрији беше од чизмара, и између људи изгубе се, кукавни чизмар мораше се невесело вратити без чизама.

125. Циганин неки под вешалама, молио је да му даду лулу дувана јер вели да ће целу ноћ под ведрим небом бити, а флегматичне сам (влажне) нарави.

126 Цигани неки дођу у једну крчму, да се још пре растанка провеселе а кад дође плаћању време, запитају крчмармцу шта су дужни, а она одговори 5 форинти. Е моја браћо рекне један од цигана, ја ћу платити, а други опет не ћеш ти ја ћу, и онако Бог зна кад ће мо се видети, а трећи опет не ћеш ни ти, него јз хоћу да илатим, исто тако и четврти и пети, свн хоће да плате. На то ће један од цигана, знате браћо шта, да се ми неби препирали ко ће платити, најбоље да вежемо крчмарици очи и она кога првог ухвати тај ће платити. Престану остали цигани на то, а престане и невина крчмарица и допусти себи очи везати. Лукави цигани поскидају своје чизме, и један по један изгубе се из крчме. Тек што су ови отишли, уђе у крчму крчмаричин муж а жена га ухвати говорећи му: „Ти ћеш платити". А муж зачуђен, видећи своју жену везаних очију, запита је : „Шта ]е теби жено, јесили полудела“. Жена познаде глас свога мужа, скиде мараму с очију, ал’ кад има ппа и видети, а циганима ни од корова, онда жена приповеди своме мужу шта је било, а он Је покара и рече јој; „За ту штету имаш сама себи приписати, кад си се дала преварити“.

46