Архив УНС — Култура

Вечне памети достојни владар Јосип П-ги, својом радо:шалошћу хтеде Једном да види шта се свашта и по бечким %рацима догађа, и како народ о његовој влади суди. Да Ии ш лако могао дознати, преобуче се он у просто војничко с?деж>, препаше сабл>у и оде у Једну крчму, где застане при шиу неколико војннка. Седне и сам међу њих, и даде себн лонети Једну боцу вика, напиЈе се из ње мало, пак приЈатељскн тшиудм ш остало друштво. Ови приме весело понуду његшу, дрнхвате му боцу из руке н нспразне. Цар видећи да |е иразна боца даде |е поково напукити. ВоЈници наравно ЈШ оознаваЈући цара, говорили су о разним стварима, а уз тп> ■ ен их је Још запиткивао, како Је коме код своје регишштОз те Је кроз то могао многа добра, али богме и многа жо|а се тамо збивају, докучитн. Тако у разговору, шмшЈу они н другу боцу вина. Цар за тнм даде напунитн и 'Трвћу, па и четврту, али кад то све попиЈу, онда им рекне да он више ни потуре иема, па им зато не може ни ; вжва даље плаћати. Сад устане Један између њих, коЈи беше I|ш'гшин, потапше цара јосипа по плећима говорећи: •Х«Ј нрнЈатељу! Хајде да пијемо Још Једну боцу вина. На то му цар Јосиф одговорн: Ја внше платнти не могу, а ти ако жсЉеш платк, па ћемо пнти, Ја не марим. Ти не води рече му Циганнн, и заповеди крчмару да му донесе |сl.ш Једну боцу внна. Крчмар им донесе, а они полако испиЈу, сшда устану да нду. Сад цар исплати своје четири боце м учини се пред њима, као да он баш заиста нема више :У џшу ни Једне мангуре, и погледи у Циганкна, шта ће оваЈ ош жрчмаром да сврши. Циганин истргне своЈ мач, и пружшшји га крчмару, рече; Ево ти, брате, оваЈ моЈ мач у залогу до сутра. Цар јосиф чувши Цигакина шта вели, запнта А шта ћеш ти, море радити без сабље, ако дође запо«ест, да морамо еутра сви на какву свечаност изићи? Е, не се ти за то, одговори му Циганнн, имам ја у касарнн