Архив УНС — Култура

једну дрвену сабљу, па баш ако дође до нужде, умећу ја ш њу употребити. После ових речи разиђу се из крчме. Кад је цар Јосиф приспео у двор, одмах још исто вече изда заповест, да сутра све регименте морају свечаио пред њега изићи. За ову царску заповест чује и Циганин, па као у својој брзини, место гвоздене метне дрвену сабљу у корнце. Кад су већ сви војннци свечано пред царем у реду стајали, онда изазове цар једног војника из реда к заповеди гореспоменутом Циганину, да овоме војнику, који |е пред њим клечао, одсече главу, Сад се Циганин нађе у запари, па стане цара молити говорећи: да он још свога века никад није ни пилету главу одсекао, а камо ли човеку. Но цар и не слушајући циганинове молитве, него му рече да ту његову заповест одмах изврши. Циганин почне сад опет цара молити, нека то крвничко дело који други воЈник изврши, Јер он то не може учинити већ и за то, што је исти осуђеник његов наЈбољи друг, па му Је врло жао да га он његовом руком погуби. Али кад цар оштро викне на њега да он то мора учннити, види Циганин да му његове молитве и изговори ништа не помажу, он онда употреби своје лукавство дигне очи к небу и уздахне говорећи: „Мили Боже! Сад учини чудо, и претвори ову моЈу гвоздену сабљу у дрвену." То рече и истргне из корица заиста дрвену сабљу. Сад се свп околостојећи ђенерали и заповедници зачуде, али цар Јосиф, који Је добро знао већ унапред брзину и лукавство Циганина —■ насмеши се и даде му оцепитн по туру 25 батина. —■ Сваки се морао слатко насмеЈати, кад Је чуо како Је овај Циганин брз и досетљнв.

2. Служио код неког господина један Циганин, и тако служећи при столу заповеди господин да му наточк у чашу вина. Циганин видећи, да вина на столу нема, рекне; Господине, нема вина. Господин му на то одговори: Ти само наточи, или има, ил нема. Сад узме Циганин чашу господинову и изиђе из собе мало на поље па постоЈи: за тим уђе унутра и преда празну чашу господину у руке. Шта је то! викне оваЈ, та у чаши овде нема ништа I Циганин ово Једва дочека, па рече смешећи се господину: Или има, ил’ нема, ти се само напи. Исти господин не имађаше куда, већ мораде примити шалу за шалу, и пошље за тиж свога слугу Циганика у подрум по вино.