Архив УНС — Култура

3. Неки сиромах Циганин уђе у берберницу и замоли момке да га бадапа обркју. Ови то једва дочекају, да се мало с Циганином прошале, за то узму најтупљу бритву, па кад га почеше њоме бријати, сирома Цига није могао од жуке на столици седети. У тај исти мах кад се он бријао, у другој соби шишали су и једнога пса, који је врло цикао. Чује ово Цигакин, па рекие берберину: Стани господару! Ваљда и оног пса тамо у другој соби брију, кад се тако дере « тако љуто цичи. Дакако, одговори берберин, јер и он се брије бадава. Шта, наопако, помисли Циганин, та ови кешто и о мојој кожи раде за тим скочи са столице пола необријан и побегне.

4. Служио Циганин као кочијаш код једног господииа. Дође једног јутра и упита га, шта пе онај дан радити. Господин га запита, какво је време напољу? —> Циганин му одгозорн: Иде киша, снег и још једно време. А какво је то треће, за што нећеш да искажеш ? Управо, да кажем, господнне, срамота ме је од вас, рече Циганин. —■ А зашто бм се ти срамотио, реци само. На то повиче слуга: Та Цигани падају, господине. Еј, пасија веро, та то си ми могао још н пре рећи, одговори му господин, иди дакле даиас у виноград и изнеси оно ђубре.

5. Неки свештеник хтеде научитн једног Циганина Богу се молити. Каже му иајпре да је један Бог у три лица: Бог отац, Бог снн н Бог дух свети и рекне му даље, ако то добро научкш, онда дођи ми и даћу ти врећу брашна. Циганин оде кући, и за љубав брашна почне на памет учити колико има Богова. После два дана мислећи Циганин да је већ добро научуо, пође код свештеника и поведе са собом и сика с врећом, да му поп обећано брашно даде. Како је на врата ступио, запита га свештеник, Јеси л’ научио, колико Богова има ? јесам, одговори овај. -■ Дед кажи ми. Почне Циганин: Бог отац, Бог дух. А где је син остао ? викне срдито на њега поп. Циганин му на то одговори ; Ено га у кујни с врећом и чека на брашно.

6. Водили Циганина да обесе. Циганка, жена његова, молила Јс суднје да то не учине, говорећи : за што хоћете да ми Циганина обесите кад видите, да он ни најмање нема воље на то ? Еј, моја драга I рекне ЈоЈ Један од њих кад |е он нмао вољу красти и толика злочинства чинити, за то сад, имао он вољу или не, обешен бити мора.

5