Архив УНС — Листови основних школа

Једна шетња

Било је толетос. Размишљали смо сви у кући гле бисмо ишли на излет. Једно поподне сасвим изнензда дође тата и рече: „Спремите се, идемо на Ааалу“. Радост је била неописива. Исто поподне кренули смо. Док смо ишли аутобусом, све ми се чинило дивно. Около нас су промицала поља и брежуљци. Авалски друм је мој стари познаник. Њиме сам прошао бар двадесет пута. Има већ две године како сваког лета и сваке зиме идем на Авалу. Тако сам пролазио кроз те познате крајеве и чинило ми се да су сада лепши него што су били кад сам их видео последњи пут. Кад смо се приближили Авали, допирао је такав мирис липа да је то стварно било невероватно, Авала је дивна после кише. Тада сваки цвет и свака травка пусти свој мирис и када се све то слије уједно, чини једну дивну целину. Просто сам упијао све то у себе. Пут од подножја до хотела учинио ми се страшно кратак, много краћи него обично. Стазица, која води од друма до хотела, била је закрчена зеленилом. Ох, колико је сада лепша |Авала него зимус што је била. Зими је свака стазица била широка, а сада се неке и не виде. Одмах сам потрчао на поток који је зимус био залеђен и нашао га како тихо жубори. Ето, тако ме је дочекала Авала када сам дошао да је посетим. Зоран Лат’овиК Школски рад уч. У1 4

Јадне птице

Белина нема свуд, и тихо је сада све, ветар нам показа ћуд, сметове снега преврће гле ! Малена птица, гле скакуће узалуд зрнца тражи тамо, по ђубришту сад преврће а ја је зовем овамо. „Тичице мала, ходи овамо, ево мрве гле ! Овде је топло, а хладно тамо, поједи мрве све !“ ~Ал’ чекај, стани, немој све, остави мрву кој>, ено још једне птичице гле нек и она прзба коју! Надежда Муњић, уч. У1 3 Домаћи рал,

Сусрет са саобраћајцем о Новој години

Једног дана сакупили смо се у школ I да прославимо Нову годину. Кад уђе разредни старешина и рече ми да треба да предамо поклоне саобраћајцу који стоји на раскрсницн близу наше школе. Много пута је он зауставио цео саобраћај да би групе наших другова могле безбедно да пређу ту прометну раскрсницу. Дошавши до њега, ми смо морали да чекамо пола сата а за то време цаклиле су њм се очи од узбуђења јер смо знали да ћемо му приредити једно велико и пријатно ишенађеље, о коме он и не сањз. Ми смо пришли свакн са неким пакетићем у руци. Доксмо му при лазили, он нас је зачуђено посматр 10 као да се пита, чему сва та поворка. Био сам врло узбуђен јер је требало да му честитам у име школе. Тај по драв је гласио отприлике овако;

„У знак захвалности што чувате наше животе, пионири школе „Свети Сава“ честитају Вм Нову годину и желе вам све најлепше!“ Кат сам то рекао и предао поклоне, он их је примио а затим сваког загрлио и пољубио, Док је трајала та мала свечаност, цео саобраћај је био заустављен. Један шофер теретног камиона негодовао је, али кад је д зњ.о о чему се ради, његово лкце се развуче у доброћудан осмех. У међувремену око иас су се скупнли грађани који су посматралитај несвакидашњи призор. Многи грађани су били ганути тим необичним гестом. Птшто смо се вратили у школу веселих лица и срца пуних радости, насгавили смо прослану Нове године. Марко Јелић, уч, У1 3 Домаћи рад.

Број 1

Не закзшњзва! у школу §

ПРБИ ПОКУШАЈИ