Архив УНС — Листови основних школа
Куглаши
Основали дечаци куглашки клуб и почели да се вуглају. Изненада им кугла упаде у једну мишју рупу из које је никако нису могли да изваде. Цела група се забрину-
ла и тада нађе решење Тома: Једини je излаз да и самог миша примимо у клуб под условом да нам врати куглу.
Иикола Угрешић,
V
Вишњићево
НОВОСТИ У слици УЧЕНИЦИ основне школе у Долову на часонима техничког образовања уче да возе мопед.
Први сусрети са филмом
Био је то велшш догађај у мом животу; видео сам први пут филм. Када се селом пронео глас да долази покретки биоскоп. био сам пресрећан као и многи моји другови који нису имали лрилику да га до сада виде. Чуо сам већ доста о филму, али нисам имао јаспу претставу о њему и зато сам са великим нестрпљењем сачекао вече и почетак претставе. Заједно са неколико мојих другова купио сам карту на благајни и ушао у учионицу где се давала претстава. Мала учионица била је препуна и старих и младих; мнош од њих као и ја први пут гледају филм па се на њиховим лицима чита нестрпљење које и мене обузима. Сели смо у прве редове до самог зида мислећи боље ћемо и чути и видети. Тад нисмо разумели смех оних из последњих клупа који су више филмова гледали. Најзад зујање апаратуре надјачало је жагор; светло се угасило. све се утишало, На зиду су се по-
Јавиле прве слике. Филм се звао „Њих двојица” наш, домаћи. Сниман у нашем крају. Како је блиско, приступачно! Села, потоци, као и свуда. Ко су они брадати, наоружани људи? То су четници за које сам знао само по причању старијих; чуо сам за њихова недела. Стежем песнице, дрхтим од узбуђења. Друг до мене хвата ме за руку и стеже влажним и хладним прстима. У учионици тишина као кад иаставник математике прозива за оцену. Слике великом брзином пролазе. Не стижем да их све видим а наилазе друге. Тамо се види борба, чује се пуцњава пушака и бомби. Ала је то страшно! Шта? Зар је већ крај? Устајем са столице, заЈедхто са друговима и довикујем: Дођите нам опет, са новим филмом. Ми ћемо вам бити стални гледаоци.
Вукашин Вунићезић,
VII Бачевци
Zbog prokletog kanala
Bilo je leto i bilo je tei'ko ostati na paanjaka кгај ovaca ceo dan. Da pođemo na kanall pređloži jedan od dirugova. Ko ne bi pribvatio ovaj divan predlog? Prosto »mo poskakaii od radosti. Posle ove odluke brzo smo stigK na Veliki Kanal. Њ, što je bilo bućkanja i skakanjal Milina jedna! Niko nije sposoban da paai na vreme u ovakvim situacijama. Razume se da nismo ni primetili kako se »unce spušta prema horizontu. A to je bilo kobno za nas. Seti'li 9шо se da kući treba da kienemo tek kada Je postalo toliko tamno da skoro nismo videli jedan Možda ne bi bilo glupo da krenemo kući! zakljući neko ošlroumno. Zaista! Tako je! čulo se sa raznih strana. Bilo je lepo! Baš smo se naigrali ... Pričali smo i šalili se dok smo se vraćali u selo. Nikome nije palo napamet da kupanje na Kanalu može da ima i negalivne posledice, To smo se uverili tek kada smo došli kučama. Sutrađan je bilo mnogo priča o tome. Meni se desilo ovo: Otac ше je sačekao pitanjemt Gde si bio? Na paši! rekoh. To nije bdlo uverljivo jer su se goveda sama vratila k-ući.
Moj otac nije baš nežan čovek i sledeči trenuci »u bili teefci za moju kožu. Slično su prošli i moji drugovi. Jedan od njih nije čak ni smeo da uđe u kuću. Ko zna gde je prcnoćio. Sastali smo se popodne i rešild da među nama Veliki Kanal od toga vremena zovemo Prokletdm.
Maksim Ratković,
VIII
Kolut
U RANU JESEN
Pala }e piva jesenja 'kiša Na divan zelen, га!гиап lug. Lasta je hitra nebo pogledala I pomi&lila na dalek put. Odletela je dalje zatim I na telefonsku žicu stala. Dogovarala se sa ostalima Dok kiia nije prestala. Sunce je ponovo granulo Kada je novi dan svano, Lasta je tada odlučila: Za dalek put je joi тапо.
Liljana Malbaški,
Vl'/2
Zrenjafnin
У риболову
Осваиуо je леп cyiH4iaiH дан. Ja и Петар узели смо удиlЦ,у и пошлн на брану да Kojiy ри!бу. Журили смо јер је после тога Т(ребало да вдемо на ута)КlМlКlЦ|у ко|а је пачин»ала у четнри uaicia. Што смо више Жlуриlли, рибе иису хтеле да се XBiaTaijiy аа удицу. УскорбЈ се nojiaißin веко трзање. Обрад&вали смо се. Пета|р повуче удкцу, ал!И ш удици »ије била риба, већ BeAncda зшвја. Биlла је дужнве око пала метра. Kon(pцала се дуго. Када се умкlрlила Петар је узи!о прут, а ја оам држао удицу, Тукао је змкју по леђжма.
ОдједнСм »мија скоч-к у воду. Сада је шстала туча по мојим леђнма, а wc no змиј(инlНlМ.
Мила Гојковић
Доња Треп ч а
Strah u šumi
Dobro sc sećam toga dana I le noći jer sam tađa prebrpeo mnogo bola i etraha. Bilo mi je tek devet godina. Otišao sam sa ocem u Šumu. Otac je sekao bukove grane da bi njima zagradio naiu livaidu. Ja sam sedeo ispod jedne jele i posmatrao oca kako io veito radi. Pored mene je ležao pas koga smo zvali Bmjo. Bio je lep i veoma posluian. Sva su ga deca u selu volela. Vreme je prolazilo meni u gleđanju a ocu u radu taiko da nismo ni primetili da sunce zalazi za brdo. Spusti se i veče i ja počnem da se osvrćem oko sebe. Obuzima me strah. Priđoh ocu I upitah ga; Hoćcmo li odmah kući? Otac dugo ne cdgovori, na kraju se uspravi i reče: Nećemol Moramo ovde noćiti. Zcnemeh od straha. Od.oh ,pod jelu i ponovo sedoh. Втпјо se podfže sa
svoga mesta, proteže se i ode u čestar- Ja sam i dalje s&deo i stalno mislio na ono očevo »nećemo« u ne* doumici da li je ickao ozbiljno i'li se šalio. Znao sam da se otac ne šali d osetih strah. Već se i mrak poče hvatati u dubimi iume, a meni se činilo da će sada izleteti neka zverka i progutati ше. Vrie niisam smeo da gledam <Љо sebe. Stavio sam glavu u šake i ćutao očekujući da me neito zgrabi. U loim slraihu sam i zaspao. Ujutru me probudi lupa očeve sekke. Kada se setih prošle noči, ja se sav naježih. Priđe mi otac, pomilova me po glavi i reče: Ti si pravi ianak! Zažalio sam što nije u pravu jer oselih da sam bio velika kukavka.
Mihailo Gordić,
VIII
Mokra Gora
WEi Торао juns sam sestri da na salaš koj: Tise. Rado je je bilo na za] ■ ц шшшШт /£' «11 ч • • . *% —•• ; ‘ Хчнlт/г<4**^н • V;. . • . • " Malo smo s a kasnije sm Usput smo smo stigle, n nikog. Hajde, d mi sestra. Divno! Našle smo mac. Dugo smo ; pecale ne obr vreme. Nismo lovimo makai Jao, se izvrnemo, 1 ne znamo da Idi, mol nikad nisam Plovile smo smo malo od iznenada poč( Počele smo ali nismo usp Pale smo u Ajoj, шг kale srao ugl Voda nam ; ka. Nekako si Марко Сррјг Брега у тоаоу je иеколико r ЛИIСТ.