Архив УНС — Листови основних школа

Рука у камену

ПТИЦЕ НЕ ТРЕБА ДИРАТИ. ТО ДОКАЗУЈЕ И СЛУЧАЈ ДВА ДЕЧАКА КОЈИ СУ У ЈЕДНОМ УСЕКУ ХТЕЛИ ДА УХВАТЕ СЕНИЦУ. ЗАБОРАВИЛИ СУ ДА У СТЕНАМА ИМА И ЗМИЈА. ДРУГ ЈЕ ПРУЖИО ПОМОТг У ПОС ЛЕДЊЕМ ТРЕНУТКУ.

Ја и мој друт Боанко враћамо се заједно иа школе. У путу причамо и шалимо се. И онаг страшног дана BipahaiAH смо се и ннсмо ни слутили у колгакој heMio огаасности бити. Стигли смо до усека и ишли гледајући стрме литице које qy се наднеле над нас. Чингало нам се да ће се срушити на взс. Усеком је пролазила и железаичка пруга. Она се појав.ливала газа оближње окуке. Птице... птице на стенама... Ишли смо уз саму пругу вгајугавом стазом. Наоколо је одјекивало цвркутањс птичица, Погледали смо rope и ви дели да се гкездо валази у камењу близу нас, Мајка је облетала oiko гнезда гледајући да јој неко не дира малишане.

Ту је гнездо! рече Бранко. Чвкали смо и-звесно време гледајући птичицу и чекајућн када ће улететн у гнездо. Рука се заглавила Птица је ускоро улетела У гнездо. Сад је час! рекох и попех се мало да бих мо-га-о да ухватим птицу. Најпре сам руком пак-лопио гнездо да птица не м;оже да излети, а онда са-м по ч ео да полако завлачим руку. Осетио оам да унутра нма птица и да ћу је лако ухв-атити, Таио је и било. Брзо сам је ухватио и довиlкнlуо другу: У мојој је руцн! ви-к-нух. Али, десгало се нешто што ни-сам очокгавао. Рука се заглавила и нисам мо-гао вгакаlКo дз је извучем.

Змија на ка>еиу Рек-ох другу да не могу да изву чем руку и он м-и предлож!и: Донећу колац да ра/змакнем стене! Затгам је отнш-ао и Ја оам остао v беспом-оћком п)оложај|у. Чекао oaiM дуго. Није с,е поЈ!аlВЉввао јер кгајв могао да нађе гаогодно др®о. Тада сам зачуо нек-и шум, неко пузање. Погледао сам rope » -ледгао се од ужаоа... Изнад м-аве је бил-а зашја. Палацала је јез-ижом и Aairaßo miu се приблнжавала. Подигла ми се коса на глашг. Друг је помогао Почео сам да вичем друга док ме ]е ледени зно-ј обливао. Зм!и.ј|а ми се приближавала. За-чуо сам иза леђа; Што се дереш?

А онда Је и он схв-атио о чему се рад|и гаа је притр ч а«). Дошао је у послсдњем се-кунду и удар»гао 3M»nijiy Kojia је, савиlВШlи се у кл|упче, црестала да се креће. Пооле овога друг је са нап-ором разм!акао два велика камена и |а сам могао да извучем -руку. Дуго см-о се одмарали док инсмо Нlаста®или пут. Ннкад нећу дирати птице! рекох.

Душан Илић,

VI!! Љ-иг

СПАСАО САМ ОЦА

Поред наше куће вод;иlо је мали сеоски пут. Иза куће »алазипла се мала храстова шума. Били смо усамљеви и ниоам имао с ким да се rarpaiM. Отац ми је био у партн;занима, а MajiKa је често ишла по селу да окупља храку »а њих. Остајао оам заједно са глувом баком мод куће. Једвог дана сам ока!кутао пред кућом. Одједно.м зачух неки необичан глас: —■ Хеј, мали! Дођн овамо! Пошао сам јер сам гаомгаслио да је неко раlЊвн и да ме »ове, али сам се преваргао. То је бгао дечак мзло већи од мене. Чим сам му *Bришао, питао ме је: Да ли је твој тата у raaipтизанимз? - Јесте! одговојрих поносно.

■ — Волиш ли ти партгазане? упгата ме он. Како не бих волео?! одговорих. Твој тата је у мојој чети. Сада је остао опкољен, а jia идем да зовем други одред у пом>оћ. Ме не гане четниц-и. Они ће за гаола сата наићи овуда. Ако те буду гаи тали да ли је овуда гарошао неки дечак, ка-ж-и да је оти-шао шумом. А сад-а иријатељу, дов)И‘ђења! После извесног времена ч ух неки жагор људи. Окретох се и углед-ах неколико људи са пушкама на леђим-а. То су бгал-и чет ,ници. Покушао caiM да уђем у кућу али ме они зовнуше. Пришли су mih и угаитали: Мали, кажи чгами нешто! Са-

Mio, немој д>а ме лажеш! Да л,н је овуда гарошао један деча-к мало ве ћи од тебе? Да прошао }е 01вуда, а кзда Је аидео мене клионуо је у шуму! одговори«. Добро мали, добро си ти дете и зато ће ти чгак-а нешто дати када се врати. Они шставиlше даље. Одмах сам ушао у к-ућу, а када је до-шла мама све сам јој нспричао. Она ме је само пољубн-л-а и рекла: Снне, ти ои спаса-о тату!

Богомвр Илић,

VIU

Куршумлија

АЖДАЈА И ЦАРЕВ СИН

iNJE Г¥А TISI i. Predložiia tim čamac i da ga izvučem ш 0 kod ujaka obalu. nalazi pored Posle kraćeg vremena pošl< ratila. Sunce smo kući. Obuzimala nas je sa mo jedna misao: Г-vC'- ■ ИС " / . ; Х4г ®f- ; ile biciklima, šta li ćemo đobiti kod ku tavile pešice. će? pevale. Kada Kada nas je ugleđala majka ; išu nije bilo po propisu nas je istukla i dala lekciju pecanja. amo! reče Nada Мllшко\ Curug 1 sele u čau čamcu i 5i pažnju na e sreće da uu ribu. sam ako iam teško jer no. ! Kao da ja L *smactrsku. Kađa з, čamac se niti vodom. ! izbacujemo, j. moja! kua preko struipela da uhva VII из Бачжаг \e годане сш ia,xcne *a иаш