Архив УНС — Листови основних школа

СТО ПЕДЕСЕТ ГОДИНА ШКОЛЕ У ОБРЕНОВЦУ

Y Палежу ie „обштествена школа” основанд 1824. годину о чему Јоаким Вујић v својим ~Путешествијима поСрбији” каже: „Недалеко от цркве, у портн церковној от западне стране, находи се једна школа која до 15 ученика садержи, а учител> се именује господин Георгих Николић”. Школа [е била сиромашна. Инвентар и учила су били скромЈш, а школу је издржавала општина. Школска година је почнњала 1. септембра, а завршавала се 30. јуна. Делила се на два гечаја. По закону, за учител»а је могао да буде постављен само онај ко ie завршио богословију. просве те Је 1838. године рашисало свим учнтељима шта да предају у школама коie се тад зову „нормалне.” „Мала деца која от 7 година млађа бити не могу нека се најпре v молитвама и у познавању гражданске сербске и словенске азбуке поучавају тако да за пол годи«е добро срицати и цифре познавати науче, а за других пол године буквар сав да гшочиташ и повторавају. V овом полгбдишњем теченију да се почну проучаваги написнованију најпре писмена пак по том цели речиј сербски и 6poiaHHiv у глави.” Број ђака се повећава школа 1852, године има 40 ученика, а похађање школе је обавезно. Све већи 6poi женске деце се уписује v школу и за њих се 1863. године отвара посебна четвороразредна школа. Разврј школе и све већи број ђака налалсу подизање нове школске зтаде. Она ie иодигнута 1885. године и данас још служи као саставни део школских просторија. Крајем XIX века обпеновачка школа је претр-

пела измене v свом vpeђењу. Народну uikoav cv чинили: забавиште, основна школа, грађаиска и продужна, Први светски рат је донео много невол>а, стра дања. Деца са мајкама често нахгуштају Оореновац, одлазе v „бежаниЈу”. Школа Је затворена. Окупатор Је заузео школску зграду за своје потЈЈвбе. ЗабрањуЈе се дчење ћирилице, а из Аустрругао ске су доведена два vhhтел>а да врше .дхросветну mhchJv-” После ослобођења, шко ла наставл»а са радом. Се дам наставника, колико се тада затекло, раде „с највећом вол»ом." Између два рата школу карактерише повећан при лив ђака и побол»иање матери Јалних црилика за рад. Школа има „одличан наставнички кадар”. Са изградњом нове школ ске зграде почело се 1929. године., а када Је завршена 1930. године имала. Је 8 учионица и 2 канце лгфиЈе. Све до другог свет ског рата v школи Је за сиромашне ученике била организована исхрана.

Доласком Немаца v 0боеновац цјколски рад бива ометен. Немци за своје штребе узил!ају школу, а настава се одвија у кафанама. Обреновац ie за време рата и V борбама за ослоббђење претрпео матершалие ште те, па ни школа није била поштеђена. V њој је до краја 1944. годике радила војна болница. После оолоббђења, слободарским тежњама за уопешним обнавл>ањем зе мл>е и подизањем просвете и културе новог социјалистичког друштва, били cv обузети и наставници обреновачке школе. Поред рада у нјколи они cv политички и друштвено активни. Држе аналфабетске течајеве, предавања, pacTVPaiv штампу, организују драмске и Фол клорне секције и учеству ју v њима. Бригу о шкоди води школски савет, а 1955. године га замењује школски одбор. Он одржава сарадњу са родител>има и друштвено-политичким организациј ама. Питање школског простора бива актселно.

Ш|калске 1955/56. године школа има 554 ђака v 13 одел>ења и 13 \ г чител.а. Од 1956/57. шлинеобре новачка школа постаје Основна школа ,Дован По повић”. Настав)нички колектив чине 18 \л*ител>а, 14 наставника и 6 про фесора. Школска зграда, (она из 1(930. године) ie проширена, двориште vpc ђено и набавл>ен j‘e део намештаја и \лшла. Пионирска организација је покретач сшгх ваннаставних активности, Го дине 1956. отворена ie ђачка књижница са 1000 књига. Y саставу школе ради и школа у Забрежју. Настава ie основни вид, образовања али поред њс се низ слоболних активности. Школа постаЈе све више васпитна vcraHOßa v којоЈ млади налазе инспирације својих жел>а и хтења. Године 1968. npncrvna се ор ганизованом спровођењл учења и разоноде кроз продужни боравак за ученике млађих разреда Овакав облик пада и поовођења учениковог ваннаставног времена под стручним надзором васпитача дао је позптивне рерултате. Адаптацијом старе школске зградс створени cv услови за целодневии боравак деце. Године 1970. почиње постепено да се уводи целодневна настава за по једно одел>ење свих млађих разреда. Школа данас има 1089 Иако једна од чајстаријих v Србиl’иима све карактернстике модерне, савремене школе: кабинете, радионицу, би блиотеку. споргске терене итд. Век и по постојања школе v Обреновцу v вре ме велцких историјоких збивања, борбн за слобоAV И стварање kv\tvdhc еманципаццхје једног народа, велика је част за све оне који су радили И Ј?аде

ЉИЉАНА ЈАНКОВИН

Хрећан бејах, те од тебе, изворе дана мојих, примих прво упућење у књизи и у свакој доброј науци (Милан Ђ. Милићевић)

Наша учеиица, Емина Константииовић., честита рођендан другу Титу