Архив УНС — Листови основних школа
НАШИ ВУКОВЦИ
ОД 1966. године, ДАКЛЕ ОА ВРЕМЕНА КАДА ЈЕ ПОЧЕАА ДА СЕ ДОДЕЛзУЈЕ ВУКОВА ДИПЛОМА, НАША ШКОЛА ЈЕ ИМАЛА СЛЕДЕНЕ ВУКОВЦЕ: Киежевић Петар Петровић Гордана Пејаковић Драгица Кулаш Олга Милошевић Добрила Мирковић Љубица Петрић Зорица Ромић Предраг Чурда Јасиа Несторовић Светлана Јелисавчић Бил.ана Вел*овић Радиша Петрушић Милан Черне Сочан Јовановић Гордана Матић Оливера Стаменић Зоран Маринчић Драган Пејаковић Даница Кисић Светлана Борђевић Гордана Илић Татјана Ристић Драган Рогић Елнзабета Урошевић Владимир Чарапић Гордана Ранђеловић Снежана Вуксановић Весна Дрењанин Милош Живковић Татјана Хускић Дарко Негаћ Лшл»ана
На слици ie Светлана Пузовић, ученица садашњег VIII/1, која је по ми шљешу наставника и fcaка, обезбедила место v овој рубрици.
ЗВЕЗДЕ
На oboj Земл>и неко ностоји што стално звезде на небу броји. Ал увек ixo нека звезда фали, јер је сакрије облак мали. Звезде личе на пчела рој, никад се не зна тачан број.
ЗОРИЦА МИЛОШЕВИК
vn/s|
ПРВАК
Јесеље сунце је ггружило своје зраке и Заго лидало Јелену no iHocy. Y том тренутку њеном кревету приђе мајка. Блаш је помиловала кћерку по осунчаној коои и позвала је да у стане Кад се пробудила, Јелена се сети да је тај дан за њу важнији од свих других дана. Зато на љелицу заигра блажен осмех. Данас Јелена постаје ђак-првак. Кад је девојчица обукла своју нову хал>ину, мама јој у косу стави лепу црвену машницу. « Док су ишле према школи, мама и Јелена су причале. Девојчица није скакутала као што је имала обичај. Била је озбилша и- важна, најважиија на свету. Црвена машница у коси девојчице подсећала је на немирног лептира који лебди над главом срећне Јелене.
МИРОСЛАВ АЛЕКСИБ
IV.|
АРСЕНИЈЕШШ ГОРДАНА VIII«
СТРАШНА БОЉКА
На дну сињег мора живи риба плава, жалила се раку да је боли глава. „Не знам шта да радим, по цео дан лежим, зато сам одлучила да из мора бежим!” Гак јој рече >утито и подави реп; ~3начи, остављаш ме |ет> ти висам леп!"
ВЛСИЛИЈА КОЈАДИНОВИБ,
VII'4
ЧУДНА ПЕСМА
Замислите јарам и у japM'iv мрава, а на колима да се вози крава, замислите рибу да пева на грани, замислите вука који овце брани. А сада све ово баците у воду, ја сам то сањала лежећи на броду.
ВЕСНА БОЦА,
iv/a
МОЈА ШКОЛА
Моја школа мала на срце ми стала. Y њој су ђаци моји вршњаци. ¥чител>ица мила иапред нас води да срећно живимо Y слободи.
АРСЕНОВИК ТОМИСЛДВ,
8
150 ГОДИНА ОСНОВНЕ ШКОЈIЕ „ЈОВАН ПОПОВИЋ“