Архив УНС — Листови основних школа

ЕПИТАФИ ЗА HAHУ

„Срећан бејах, те од тебе, изворе дана мојих, примих прво упућење у књизи и у свакој доброј науци". (Милан Б. Милићевић)

Мамина мама нана се звала, на Петловом је брду становала, ћерке је школовала ил удавала, постила несто и несто фиранге прала. Петлово брдо и није право брдо, ту не штрне косе ни ћувици, ал Посавцу је и бусен висок, тако је то код нас у равници. Нана је санску козу имала, с венери музла топло млеко, после је штрикала и гледала ко пролази, хоће ли наићи неко. У цркву је ишла више ради реда, у комшилуку се на то много гледа, а ујутро, тек што сунце гране,

певала ie ко покида са грла ћердаие. Умрла је изненада, зими, као да оде родбини у Преко ... Где је сада она коза санска, ој, Петлово брдо, ала си далеко! (1969.)

ВЛАДА БИЉИН: ПОПЛАВА Y ОБРЕНОВЦУ

ЗА ДЕДУ

Прво воће брано у пролеће носило се увек моме деди, прво се упале танке свеће na на клупици мало одседи. Био је висок, а леп и бркат, био на Крфу, на француској био лаћи Умро млад. од великих богиња, на слици остао од мене млаћи. (1969)

ВЛАДИМИР АНДРИН

ПЕСМЕ ЗА ДЕЦУ ШАХ ТОРТА

За одрпсЛе шахисте све шаховске табле су исте, али за оне најмлаће постоје табле слаће. Јер, мама ум& од сваког боље да прави црно бело поље. Ту нема фигура, поља су ниста, no њима само виљушка боцка и у устима малих шахиста нестаје једна no једна коцка.

ЗОРАН ВУЈИЧИН: ЧЕКАЊЕ

ШНЕ = НОКЛЕ

Узме се чинија и на данце сипа шећер и беланце. Онда се жицом мути, мути, и опет мути, мути, мути... Ау, па докле, докле, докле?! Стрпљења мало, ко се то љути, ко то не воли шне = нокле?'

ЈЕЛКА СЛАВКОВИН

БЕСЕДЕ

IX Зомни племе које ће да суди, златоруне принеси овнове к а бол овај од којег се луди заобићи ко срећа кловнове. Али пази да те сенка жене пе поведе Греху у сретане, веруј у сне, у те опомене шум натера зверку у бежање! А до спаса сам је бедем нико, јср је хајка од живота дужа, Јабучило, у небо навико крај лобање поклекнула ружа X Крај лобање поклекнула ружа, ноћи овој белег за времена, благо небу, звездама оружа луду децу Новога племена. Аабудови, беле метафоре, васкрснули са тврдога коља, на вилинске падоше изворе на колена Човек у дну поља, ко Грбавац без руку и гласа Истоку се клања одвајкада: не 6u л Сунце почело да класа жељна су га на умору стада!

миллдин тошин

ИЛИЈА ВИНИН: НА KPAJV УЛИЦЕ