Архив УНС — Листови основних школа

ОСЛОБОЂЕЊЕ ОБРЕНОВЦА

Уочи самог избијаша II светског рата у Обреиовац је дошло неколико истакнутиlх руководилаца КП, студената београдског Универзитета, међу њима и Мијалко Тодоровић, Милка Минић и Авдо Хумо. Они су посетили и нека околна села и том приликом разговарали са више стотина мештана о тада актуелним политичким питтањима. Ова њИхова посета оставила је снажан утИсак и на омладину и на остало грађанство. Y време избијања II светског рата у Обреновцу је постојала среска партијска организација. Њени

предсташшци узимали су у чеш ћа у раду београдског окружног комитета КПЈ. Срески комитет је имао 5 чланова. На његовом челу био је Раде Хадић, уместо ранијег секретара Владе Аксентијевића, који је чамио у затвору у Марибору. Пар тијска ћелија у Обреновцу имала је 9 чланова и једног кандидата. Осим тога, радило је 4 или 5 актива СКОЈ-а. Антифашистичка агитација и пропаганда за што активнију мобилизацију маса била је још више појачана од тренутка Хитлеровог напада нг Пол>ску. Тако је Комунистичка партија успела да дочека рат 1941. са широким ослонцем у народу.

У првој половини октобра 1944. XII корпус НОВ-е добио је наређен>е да ослободи Обреновац и да се упути према Београду. Немци су бранили Обреновац са 3000 војника и поставили одбрамбену линију АУ Ж Саве преко села: Звечка, Велико пол>е, Мислођин, Јасенак, Мала Моштаница и Дубоко до Саве. oбезглавл>ени Хитлерови војницн су се очајнички и жилаво бранили мноштвом тогвова и другоог иаоружан>а. Њихов цил је био да се преко Саве пребаце у Срем и дал>е наставе бекство ка порушеној и већ спал>еној Немачкој. Y борби за ослобођење Обреновца учествовале су XI и XVI војво ђанска дивизија чији је командант био Марко Перичин „Камењар", народни херој, сада генерал-пуковник, а политички комесар Пашко Ромац. Тешке борбе вођене су од 12 14. октобра и наше јединице имале су 40 мртвих и 70 рањених, а гу бици непријател»а били су знатно већи. Повлачећи се, Немци су подигли у ваздух складиште муниције у кругу фабрике „Вистад” у Баричу, а у оамом Обреновцу у цигланама Раје Трајковића и Младена Поповића. Детонација је била веома онажна тако да је оштећен већи број кућа у граду а најближе су биле и порушене. Истога дана у згради основне школе „Јован Поповић” била је сме штена Војна болница I пролетер оког корпуса са 600 рањеника. За смештај, исхрану и лекове бригу је преузела Команда места из Об рс новца. Посебно су се у давању по моћи рањеницима истакли: Риста Пур>lћ, лекар, Дејан Орлић, Мили-

ца Марковић и Душан Николић. Сем ових лекара добровол»но су се пријавили за пружање помоћи Дара Каначки, Ружа Радовановић, Ми ра Пенчић Алексић, Мија Радовановић, Верица Стоншић, Олга Не Делаковић и ДЈруги. Поеебно желимо да истакнемо и организацију АФЖ и Комитет омладине. После ослобођења Обреновца успоставл>ена је команда места; комадант Мишић Живорад, комесар Пенчић Јован, пом. комесара, Грујић Велимир, интендант Јрлић Радивоје. Команда ме|;та имала је задатак да вршгА мсКЗилизацију л>удства за фронт, организује снабдевање фронта и чишћ ;ње терена од остатака непријател>ских банди. Истовремено извршен Је и избор првот НароАноослободилачког одбора Сре

за посавског. Праи председник био је Милорад Ранковић из Стублииа, секретар Радмила Јовановић „Кека” из Обреновца и благајник Васа Каначки из Обреновца.

РЕЉЕФ

ОБРЕНОВАЦ ДАНАС: СПОМЕНИК ПЛЛИМ БОРЦИМА

ПОСЕТА РАТНИЦИМА

Да биомо из „прве руке” сазнали како су заиста вођене борбе за ослобођење нашег града, посетилн смо наше суграђане потпуковника Славка Гавриловића и мајора у пен зији Јовановић Живка. Као и ови ратници, и њих двојица не причају много, али су у рату знали да бодре своје дру!х>ве и себе речима: Јуриш! Напред Сла бода! Потпуковник Гавриловић је с јелиницама XVI војвођанске бригаде ушао у Обеновац и остао да живи до данас. Ту је нашао нове познанике, пријатеље наместо давно па лих другова. Он памти наш град који је одушевљено поздравио долазак наших бораца. „Дочек је био величанствен”. То су његове речи.

Не разликују се сећања ни утисци ни код мајора Јовановића: и он мало говори, само су му очи понекад замишл>ене и поглед одлута, можда га подсећаше на кишне ноћи, глад и смрт друга, враћа у октобарске дане, на неки осмех у пролазу, на нешто што је остало занавек законано или развејано вихором рата, Свеједно, он је ипак ту. жив, јер живот стално прави нагле заокрете, а он, ратник, одређен је да прати тај пут. За тренутак је стао уз прозор и више за себе рекао: „Много се пуцало ... Много крварило.,. Било их је много” ... Опет истим кораком, познатим улицама, пролазе њих двојица, само оу ове улице сада лепше и небо чисто, ведрије, а они срећнији и ми са њима за један нови живот за Слободу.

150 ГОДИНА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „ЈОВАН ПОПОВИЋ“