Архив УНС — Листови основних школа

МОЈА ШКОЛА

Моја школа много је лепа, с њож се поносим свакога dana. Сваки сусрет нови са њом радост је за мене бескрајна. Ја много волим школу моју из дна душе и од свег срца, то је за мене највећи дар што сам њена ученица. Скоро ће 29. новембар, радујем се много томе дану. Срећан ти рођендан желим, школо, све најлепше твоме рођендану. Драгана Прибаковић 11/2

ЈЕСЕН

Хладно јутро и маглу доноси нам ветар, и сваком ученику поклони образу црвени дар. Природа спава нагло је почела да жути, својим голим гранама промену доба слути. Од хладноће смрзава се и усамљени дрен, и из свег гласа виче: „Дошла нам је позна јесен“. Пантовић Никодин, IV/2

МОЈА ШКОЛА

Лепа си школо моја, као букет мајског цвета као врх високе планине, као дан омладине. Лепа си, школо моја, као птица раширених крила коју нико не сме под облацима да дира. Ђаци су у теби весели као ластавице у лету вредни су као пчеле на мајском мирисном цвету. Дејан Радуловић VI/1

Нова година

Дечаче, зашто си тужан, da ли ти осећаш радост живота, кажи нешто да ли је живот ружан, да ли те туга у ceoje мреже смота. Па ти се смејеш, видим ти лик среће, да говорим све што је ружно одлази сада, нова година је дошља и раширила руке веће, да загрли наша срца млада. Не тугуј, ђаче, не мисли на оцене сада, запевајмо сложно песму о одласку туге, не илачи, дечаче, јер си још млад, све што ји невоља нека однесу ноћи дуге. Упали фењер радости и песме, Нова годино, пуна неочекиваних ствари, развесели оне чије су очи сетне, додели срећу и дечаку који лута у тами. Мимовић Вукица VI/4

ГЛЕДАЛА САМ ЗВЕЗДАНУ НОЋ И РАЂАЊЕ ДАНА

Једне ведре ноћ(И посматрала сам звездано небо. Све звезде оу изгледале као сјајни становшци неба у ноћи. С(ве оу И(мале по један блештав фење!рчlић у руци. Меоец, нао порди цао ! ноћног неба, нао ојајна зв'©зда, нао светли брош сјаји и просипа млечнобелу оветлост. Све звезде изгледајју нао дивнм 6niceipn разасути по тамном небу. На западу блиста звезда Вечерњача у блештавом руху и већ помало бледи и пуби се са виДина. Затим као да и други ноћlНlи стаlНовни;ци неба полано бледе и нестају, јер знају да ће их заменити зора. Помало овиће дан таио што сунце

као ужарена црвена уона изBinipe Иlза гора. Обаlојава ове дивним и,р ! веlнкастим ojaijieM па то изгледа тако чаробно и лепо као у дивној бајди или ону. Тада }ош више Сунце излази и буди поопане птичице које одмах заоевају свој уобичајеНIИ, МIИЛОПОЈНIИ јутарњи концерт. Чак и о)не поспане OTißiope овоје мале онене окице када Сунце блиатавlим зрацима 'продре кроз прање у малена гл!незда и профуди их. Цвеће са рооним, нежним круницама зам.ирише као поздрав том славlном жарkoim Оунцу, извору ж!Ивота. Тада опет настаје дан. Мирковић Зорица, VI /2

Зашто, зашто сте дошли? зар вас је иаша мајка послала да нам зло чините, ил су вас ветрови донели ил Mooicda случајно залутали у нашу земљу. Земљу мира и спокојства земљу братства и јединства земљу љубави и поноса. Мрзим вас, одлазите одлазите из моје земље не остављајте ништа ваше и не дирајте нас. Јер ми смо тако добри а према вама који нас пгокушавате погазити тако груби и зато одлазите што пре. Јанићијевић Рајка,

ДОЖИВЉАЈ НА РЕЦИ

Освануло је лепо јулсно јутро. Сунце се појавило иза далеког хоризонта и најавило леп, сунчан дан. Пробудивши се врло рано упитао сам деду, који је већ био устао, хоћемо т данас ићи у риболов. Деда се мало предомишљао, али ie ипак пристао, jeip је знао, ако не при стане гњавићу га све док се не предомисли. Док ie деда спремао мој и његов прибор за пецање, ја сам отскакутао до оближње куће, у којој ie становао мој брат, Владан, да му јавим ову пријатну вест. Утрчао сам у његову собу и јако га продрмао. Он се љутито окренуо према мени и нервозно ме упитао: »Шта ти је? Што ме будиш овако рано?« Ја сам му саопштио да идемо на пецање и да пожури, ако мисли да иде са нама. Тек што сам сишао са терасе, он је излетео из куће, у једној држећи штап и удицу за пецање, а v другој панталоне да му не би спале. Нада ra је деда приметио oHSPKBor, само се насмејао и рекао му да се лепо обуче. Сав сам се руменио од среће, јер одавно нисам ишао са дедом на пецање. Убрзо је све било готово и ми смо кренули на реци Морави, све поокакујући. Брзо смо одмицали. Стигавш до реке први сам наместио мамац и забацио. Док су ми малопре

мшути onopo одмицали, сада су ишли превише брзо. Одједном штап се затресао. Ја сам притрчао, узео га и почео замотавати жилицу. Борба између мене и рибе није дуго трајала. Риба се приближавала обали. Сви смо 'је већ назирали. И баш када сам је хтео извући на обалу, она се откачила. Разочарање је било велико. Рибу нисам могао прежалити. Док сам очајавао, деда се смешкао, узео мој штап и поново забацио. Нроз главу су ми летеле мисли. Случајно погледах на штап и приметих да се почео савијати. Скочио сам, дохватио штап и почео онажно вући ка обали и замотавати жилицу. Како сам почео назирати рибу уз обалу, узбуђење је расло. Била је велика. Кроз главу су ми пролетале свакојаке мисли. Нисам хтео да рескирам. Позвао сам брата да придржи штап. Пришао ie, ухватио за штап и почео снажно да вуче на обалу. Без тренутка размишљања скочио сам у плићак, где се налазила риба. Ухватио сам ie, ал’ ми се измигољила из руке. Поново сам се бацио и успео ie ухватити за шкрге. Подигао сам ie поносно. Била ie велика и тешка. Бацио сам ie на обалу Сав срећан, нисам ни помишљао на то да сам испрљао панталоне. Здравновић Небојша

☆ ☆ ☆ ☆ ☆ »3 Р А к« it ii ☆-к it