Архив УНС — Листови основних школа

КРАЉЕВО

МЈЈАДИ ПЕСНИЦИ

Краљево, тебе многе руке граде ти растеш од белог облачка u најтоплијег сунчевог зрачка. Велики си, велики си сад и најлепши шумадијски град. Дејан Радуловић VI/1

МАЈЧИНЕ РУКЕ

I Док спавал и сањам, дечје сне, мајчине руке нада мном бде. II Осећам нежност, топлину, на бледом челу свом, у очима плаветни сјај, на уснама сунчев одсјај. Дубовац Снежана VII

ХАЈД’ У ШКОЛУ

Хајд’ у школу, децо мала, хајд у школу сви Учићемо, писаћемо пајбољи смо ми. С оловкама и књигама у клупи смо ми, Писаћемо брисаћемо погрешне речи сви. Четвртаци добри ђаци уче придеве, а прваци наследници мало слово е. Ето тако сви no мало и крај године с петицама у рукама трчаћемо ми. Јевтовић Раде

22. ДЕЦЕМБАР

22. децембар весео је дан, тада је наше Армије рођендан. Заставе вијоре причају о боју, воли и ти, друже, Армију своју. Гајовић Зоран VII/1

3ЕКА

У шумици зека плаче, што снег nada све јаче и јаче. Ко he зиму презимити? Ко od ncuha главу скрити? Зека плаче не зна шта ће, а снег nada сее јаче и јаче. Лазаревић Сузана П/З

ВЕТАР

Kad се ветар јави, шешири многи нису више на глави, већ се одједном, ко од шале, шешир уместо на глаеи нађе на травц. Бешевић Микица 111/2

ЈЕСЕН

Јесен стиже, лишће диже, воћњацима слатке плодове ниже. Зави шуму целу у сиви вео, ја бих је зелеиу још гледати хтео. Птице су пошле на пут дуг, тамо далеко негде на југ. У скоро he хладне ноћи, место ласта врапци ће нам доћи. Сада нам је опет дошла, за дуже време она he проћи, а зима ће нам доћи. Димић Србољуб, VI/2

НА СВЕТИЛИШТУ

Ове године, као и свих до сада, у Спомен - парку у нашем граду, одртана је пригодна свечаност у славу и знак вечног сећања на 6.000 родољуба, који су дали све што су могли за бољу данашњицу, за наше безбритно детињство у слободи. Непри'јатељ је био свиреп. Желео је да народе разних националности посвађа, обесхра бри и лако их поколеба. Али није знао да су наши, и сви други нароид, када се боре за слободу, непоколебљиви. Они који се боре за оно што желе и највише воле непобедиви су. Немоћна разјарена звер није знала шта да чини, како да заплаши народ. А шта би друго него да плашљиво стрељају, људе везаних руку, да показују да у себи немају ни мало човечности, ни мало људског достојанства, да живе и све чине као слепи роботи, без срца, који живе по наређењима другог. И стрељали су без и мало људске хуманости 6.000 људи који су знали шта желе, шта воле и зашта живе. Ноји су имали своје иде але. Непријатељ је изабрао погрешан пут заплашивања народа, народ је огорчен и као рањени орао, иако рањен, ишао даље, још јаче, још силније до победе. И дошао је, дошао до те толико вољене и жељене, до велике, младе и лепе слободе. Ми који уживамо и они који ће уживати у њиховом поклону, ми који се упознајемо са тим тешким данима само преко страница крвљу исписане историје чуваћемо слободу и стално се сећати на све пале другове, који су нам поклонили животе, слободу и себе.

И овај октобар био је још је д ( ан букет јесењег цвећа на хумки: Боре, Јанеза, Николе, Ивана и других. Још један рецитал срочен херојима Нраљевачког октобра. У ушима rpoмогласно су ми одзвањале речи; смрт, слобода, човек, а у мислима стварала слика тих крвавих октобарских дана. Пушчане цеви, мртви људи и црвена земља. Тако замишљати те црне дане. Шта ли су желели ти људи? Да ли су размишљали, како би они поступили да су на месту овог народа? Да ли су они имали породицу и своје најдраже? То су била питања која су ми се шетала по мислима и тражила одговор, али одговор нисам нашла. Не, они нису људи, они немају ништа. Они ништа не воле, ни за чим не чезну. Зашто онда они живе? За рат, борбу, убијање недужних људи. То ми је остало Али отишла сам са овог светог места, уверена да се овако нешто више неће поновити. Тошић Славица VI-3

ЦВРКУТ ПТИЦА

Кад је дошла зима и нестало хране, наста цвркут птица с’ оголеле гране. И тако сироте птице наше мале, траже топли кутак да не би скапале. Долетеше птице nod кровове кућа da проведу зиму до толог сванућа. А кад прође зима дођу топли дани, одлетеће у шумице наши мали укућани. Јованчевић Властимир П/З

ЈЕСЕН

Тужно ми је погледати после летњих лепих дана опао је сваки листак остала је пуста грана. Однео их хладан ветар гито у позну јесен дува, а ни чобан своје стадо у пољима сад не чува. Замрла је свака травка убила је хладна слана ни киша јој не помаже која пада сваког дана. И птице су напустиле ту јесењу хладну климу јер не смеју дочекати ту ледену страшну климу. Зечевић Зорица VII/4

☆ ☆ ☆ ☆ ☆ »з Р А К« ☆ ☆ ☆ ☆ ☆