Архив УНС — Листови странака

Изјава Јаше Продановића

У књижевном додатку божићњег броја „Политике" од прошле године изишао је мој чланак „Владаоци у нашој народној поезији." У њему је укратко и сажето изнесено неповољно мишљење нашег народа о владаоцима. Тачно су наведени наслови песама и.њихов садржај. Пријатељи су ми саопштили да је чланак неповољно примљен од извесног дела „чаршије". Нашло се да сам увредио српску „светињу". Колико су „светиња" наши владаоци види се не само из народних песама, него и из дела наших монархиста-историка. Ми те светиње приказујемо у овом броју „Републике" по списима тих историка. 1 ) Моји пријатељи и ја спадамо у ред људи који кажу: попупоп а бобу-боб. Нама не импонује блесак круне него сјај ума и карактера. Краљевски скиптар у рукама рђавих владалаца за нас мање вреди него просјачка палица на коју се поштапа поштен сиромашак. Ми налазимо да треба строже ценити зла дела крунисаних глава него слична дела обичних грађана, јер су она прва врло заразна и за њих важи изрека: „С главе риба смрди". Усмени критичари мога чланка рђаво су га разумели. Нисам ја судио владаоц, него само и једино износио оно што су народни песници о њима певали. А једна изрека каже: „Није криво огледало што је лице ружно". Да су наши владаоци добро радклц, њих би народ прославио у песмама. Једна учитељица у пензиИ скандалнзирана је мојим чланком. И сикће у једном писму на мене, као да је дошла из познате Стеријине драме. То ме не узбуђује и не вређа, јер она није разумела мој чланак. Хвали се у писму које ми је упутила да је „много читала", али је то читање свакако било само очима а не и разумом. Да није тако, зар би она могла мени оштро пребацити да не знам да Душан није подигао манастир Манасију него Стеван Високи и да Турци нису дошли у Европу за време св. Саве. Ја сам, наравно, то обоје тачно знао, јер сам више година био професор српске историје. Ала је тако народ певао у својим песмама. Ја сам то савесно изнео, јер нити сам хтео, нити би смео исправљати хронолошке погрешке народних песама при њиховом навођењу, Или још једна, још наивна, готово бесмислена замерка: Зашто сам баш сад изнео неповољно мишљење нашег народа о својим владаоцима. Па кад ћу га, по Богу, изнети ако нећу сад кад се дели дан од ноћи и кад је решавање о републици и монархији на дневном реду? Моји пријатељи и ја писали смо против монархије и владаоца четврт века. Ја сам трипут одговарао на суду за такво писање. Па зар сад да пребришем двадесет и пет година борбе и да штедим зле и опаке владаоце? И чланак у Политици и овај сад у Републици имају за сврху да се поштени људи, који нису били повлашћени љубимци и штићеници рђавих владала-

ца, ни њихови снисходљиви, рабољепни поданици задобију за републику. И ја то чиним износећи верно шта о владаоцима певају народни песници и шта пишу монархистички историци 1 ). Како ће појединци мислити о мојим чланцима, то ме се

не тиче. Мени је моја савест и општи интерес пречи него мишљење чаршије кад она не разуме или неће да разуме истину. Моји пријатељи и ја не спадамо у оне који с вуцима урлају или са овцама блеје.

х ) Из чланка Родослов српских владаоца видеће се шта о владаоцима каже највећи југословенски пестотк Његош који је и сам био владалац.

Јаша М. ПРОДАНОВИЋ

Родослов српских владалаца

Најстарији владалац кога наша Историја помиње био је Властимир (859). После њега дођоше му синови. Два млађа, Стројимир и Гојник, нападоше на најстаријеоа, Мутимира. Он их ухвати и протера у Бугарску. После Мутимира дођоше му синови Првослав, Бран и Стеван (890). Њих нападе брат од стрица Петар Гојниковић (891) и једнога од браће, који хтеде да поврати престо, ослепи а други погибе. Ово учини помоhy наших непријатеља Византинаца (Грка) и призна њихову превласт. Петров синовац Павле Брановић позва у помоћ друге наше непријатеље, Бугаре, те обори Петра и дође на престо (917). Он призна бугарску превласт. Његов брат од стрица Захарија (921) помоћу Грка збаци Павла. Њега отера с престола и опустоши српске земље његов брат од стрица Часлав (931) помоћу Бугара. ф У Зети је владао Војислав (1034). Њега наследише синови, али се одмах потукоше међу собом, те средњи, Михаило, завлада сам (1050). Његов син Бодин (1081) непрестано се тукао са браћом од стричева, који су тражили помоћ од Грка, да освоје спрски престо. Они за. вргоше крваву борбу не марећи што се тиме може „упропастити и држава н народне тековине“, каже историк - монархист М. Вукићевић. Бодин је хтео да остави власт најстаријем сину, али се његова браћа од стричева противише. Бодин неке баци у тамницу а други побегоше у туђину да тамо траже помоћи, те да завојште на своју отаџбину и свој народ. Болин извади из тамнице и погуби два брата од стрица и сина једног од њих. Чим он умре, „настадоше раздори и свађе око престола, па одмах затим и крвава међусобна борба“ (исти историк). Бодинова Јаквинта ослепила је краља Доброслава il и отровала краља Владимира 11. Све до Немање трајали су оштри сукоби и крваве борбе између појединих претендената у којима је иарод проливао своју крв. Владаоци један другога прогоне, убијају и трују, и све то уз туђинску помоћ... Дође династија Немањића. Оснивалац династије Стеван Немања ратовао је са својом рођеном браћом и један од њих погибе (1172). Његови синови Стеван и Вукан потукоше се између себе н најпре Вукан протера Стевана, па после Стеван Вукана, (1202 —1203). Стеван умре 1228. Стеванови синови позавађаше се међу собом. Владислав протера Радослава (1234). Урош протера Владислава (1243). На трећег брата Уроша се подиже рођени син Драгутин и збаци га с престола (1276). Драгутина примора млађи брат Милутин да му уступи престо (1282), али под погодбом да после Милутина влада син Драгутинов, Владислав. Али се браћа опет завадише и потукоше. Милутин ипак оста на престолу. На Милутина подиже војску син му Стеван Дечански (1314), али га овај победи. И ако му је дао реч да му ништа неће учинити, Милутин погази краљевску реч, окова рођеног сина, ослепи га и посла у Цариград на заточење (1314). После Милутинове смрти (1321) о престо су се борила трн кандидата: Драгутинов син Владислав и Милутинови синови Константин и Стеван. Константин погибе у тој „братској" борби а Владислав побеже, Престо остаде Стевану Дечанском (1322) Против Дечанског поднже се његов рођени син Душан. Он победи оца и Дечански би удављен у Звечану (1331). После смрти цара Душана дође на престо његов син Урош (1355). На њега у два маха нападе стриц иу Синиша (1356, 1358), али Урош оста победилац. Он умре 1871, а исте године, два месеца раннје погинуо је на Марици краљ Вукашин. Душаново се царство распало одмах после његове омрти. Краљ Вукашш и разни деопоти, ћесари, сева-стократори ивојводе раздробише државу. Њима је бнла гдавва ствар да вла-

дају својим областима, па макар пропало државно јединство... Највећим делом српких земаља владао је, по смрти цара Уроша и Краља Вукашина, кнез Лазар Хребељановић. Да се ослободи Николе Алтомановића, гоподара области од Рудника до Јадранског мора и Зете, коЈи му је претио, Лазар с е удружи са босанским баном Твртком, те нападну Алтомановића, победе га, ухвате, ослепе и баце у тамницу а његове земље све поделе. После је Лазар напао браничевског господара Радича Бранковића, победио ra и заузео његове земље (М, Вукићевић) Лазар је витешки погинуо на Косову 1389. Његов син деспот Стеван помогао је султана Бајазита против хришћанске војске и много допринео турској победи. Бајазит му је дао један део земље Вука Бранковића који му није хтео помоћи. (М. Вукићевић). После смрти Вукове Стеван дође у сукоб са својим сестрићем Тзурђем Бранковићем. Стеван је Ђурђа тужио византиском цару, те га је овај затворио. Ђурђе је опет добио помоћ од Турака и напао војском ујака Стевана. И рођена браћа Стеван и Вук Лазаревић потукоше се и расцепише државу, Вук доби једну половину да у њој буде господар. После смрти Стеванове дође на престо Ђурађ Бранковић 1427). А кад он умре, његов син Лазар отрова мајку, прогна старију слепу браћу и сам завлада српским земљама. Његова удовица и брат, слепи Стеван држали су се Мађара а најстарији брат, слепи Гргур, био је уз Турке и стигао је с великом турском војском у Крушевац у намери да заузме српски престо. После дође коначна пррпаст Србије (1469). 1 Тако је било у Србиј‘и. Али нису били бољи ни владари у другим југословенским областима. НАРАВОУЧЕНИЈЕ Кад се проучи историја јасно се види какви су били владаоци. Они су готово сви у свима земљама један другога нападали, збацивали с престола, ослепљивали, убијали и тровали. Отац је радио о глави сину, син оцу, брат брагу. Они су ради доласка на престо и ради одржања на њему звали у помоћ на.пшње душмана свога народа. Они су пристајали да промене веру, да би добили или сачували престо. Владаоцима нису били светиња ни вера, ни нација, ни држава, ни породица. Проливали су драгоцену крв својих „поданика" зарад својих интереса и помоћу душмана под{армљивали свој народ и пустошили своју државу као своју личну својину, којом могу располагати по својој ћуди и рушити, кад им то доноси Безброј људи је изгинуо, море кови се пролило, сила се несрећа догодило народима због незајажљивих прохтева владалаца. Велики песник Његош који је и сам био владалац овако у „Горском вијенцу“ слика ту владалачку грамзивост, непатриотизам и егоизам: „Наши цари закон погазишеПочеше се крвнички гонити, Један другом вадит очи живе; Забацише владу и државу, За правило лудоет изабраше!.. (Прештампано из календара „Републиканац" за 1925 г.).

СТАРИ ВУЈАДИН

ИЗБОРНИ ЕПИГРАМИ

Таласа се наше море, Народ креће на изборе. Па кад громко проговори, Републику своју створи, Оствариће давне жеље: Да уништи мучитеље. * Ми нећемо краља више, Апанажа нек‘ се брише, Нека народ душом да‘не Од покрађа и обмане. * Сад су ствари јасне чисте, КутиЈе су ту без листе Нико више нема права Да дужности изврдава. Апстиненти нека кажу: За мрак да су апанажу.

Ивер од кладе не иде далеко

Наша и Страна јавност имала је прилике да се ових дана позабави још једном скандалозном хроником. Овога пута из краљевског дома. Наиме, краљица Марија тужила је нашој влади свога сина, краља Петра, што је њој својој мајци и двојици принчева својоЈ браћи ускратио издржавање... Нас ова породична свађа не би интересовала уопште, кад се не би радило ако не бат о нашој кожи, а оно о нашој кеси. Овако, цео спор између мајке и сина потсећа на ону свађу из приче о Насрадин-хоџином јоргану... Размишљам о овој ствари и пребирам по глави, па ми се у једном тренутку учинило да су се владарске иарави промениле и упитомиле. Ето, Карађорђе је једноставно убио свога поочима Петронија. Његов праунук. краљ Александар само је стрпао у лудницу, права и здрава, свога брата Ђорђа. А син Александров, Петар једва што је својој мајци и браћи прекратио издржавање... Е сад, ако ко озбиљно мисли да ће услед тога краљевска породица скапати од глади нека се нимало не плаши. Од кад је света и века још ниједан принц није умро од глади. А што се тиче краља Петра, Боже мој, још је врло млад имаће кад да стигне своје претке...

ДОКОЛИЧАР

АТОМСКА ЕПОХА Примена атомске енергије

Развитак човечанства се убрзава прогресивно. Док је камено доба трајало стотине векова, бронзано доба неколико векова, епоха гвожђа и челика развила се за век и по, епоха парног котла за непун век, доба електрицитета за пола века, епоха радио технике и авијације за тридесет година, дотле епоха атомске енергије обећав* да ће се развитн за цигло десегак годиЛтомска енергија he се у два вида. Први подразумева ослобађаше енергкје разбијањем језгра атома, о 4ему се у последње време много 'пише поводом атомске бомбе. Други вид, коришћења енергије атомских електрона, подразумева примену тих ослобођених електрона, одвојених од језгра атомског, у најразноврсније сврхе. Тај други вид назван је Електроник наука будућности*), чија ћемо Електроник је већ примењиван последњих година од стране наших савезника и увелико је допринео успешном завршетку овог рата. Не само на бојним пољима на суву, у ваздуху и на мору, већ и у индустрији, медицини и пољопривреди је електроник олакшао ратни напор савезника. Електронички апарат Радор је на велике удаљености тачно проналазио места, по морима и океанима, где су се налазиле непријатељске подморнице, доприносио њихову уништавању и тиме обезбеђивао хиљаде савезничких бродова у конвојима, који су преносили ђштеријал и трупе преко мора и океана. Електронични аутомат пилот је учинио, својим савршеним функционисањем, неоцењиве олакшице ратним пилотима ловцима, бомбардерима као и транспортерима. Електроник апарати за прецизно и аутоматско регулисање артиљериске ватре, код свих врста топова, а нарочито код контраавионских, урнисавали су непријатељске нападаче. Ти су апарати, из велике удаљености осећали приближавање непријатељских авиона и одређивали њихову путању летења. Електронски микроскоп остварује повеличавање на 100.000 пута, чиме се омогућава детаљно испитивање вируса (бациле бацила) што је до сада било немогуће, па је према томе лекарима пружена могућност примене нових терапеутских метода. Електроник у рентгенологији дао је педесет пута јачи ефекат применом икс зрака од сто милиона волти; затим примена диуроскопа, чиме је лСкару олакшано да локализује и она оболења која су дотле била невидљива, што значи усавршено постављање дијагнозе, технику асепсе и лечења уопште... Електроником је усавршена метода за констатовање количине и врсте витамина у разним на*) Подаци узети од Roger Garis-a U. S. A., Vol. 9. најновија открића укратко изложити. мирницама. Омогућеио је и изазивање вештачке грознице и високе температуре у циљу уништавања бацила код нарочитих оболсња, које је досад познатим методама било тешко уништити. У индустрији електронски апарати служе да на удаљеност отварају и затварају електричне прекидаче и врата; да пале и гасе електричне сијалице; да аутоматски сортирају воће према квалитету, при чему одмеравају и тачну количину влаге коју садрже; да леме и заварују метале чиме у многим случајевима замењују нитовање; да с највећом тачношћу одређују и бележе тачку топљења; да на жељезничким шинама утврђују дефектна места; да одвајају руду од јаловине; да разликују два милиона разноврсних боја... Грејање путем индукције остварено је електроником. Пројицирањем електрона на метал изазива се молекуларни поремећај, којим се постиже, у врло кратком времену, да се тај метал до белог усијања ужари. Тако добијена топлота, која се произведе у самој унутрашњости метала место досадањег загревања може да се по вољи дозира и регулише са апсолутном тачношћу. Тај поступак су савезници употребили при серијској продукцији аероплана и невероватно убрзали рад. Место спорог нитовања и лаганог рада са швајс-апаратима, вршено је брзо и аутоматско заваривање читавих делова трупа авиона. Исто се примењивало и при изради других ратних оруђа као и при изради ратних бродова... Научници сматрају да ће се у веома кратком року индустријализовати ова метода грејања метала и за примену у домаћинствима: куваће се на електронским решо-има а станови ће бити загревани електронским пећима. У пољопривреди, осим споменуте примене за класификацију воћа, електронски апарати вршиће: селекцију семена и осталих плодова надземних и подземних, сортирање дуванског лишћа, уништавање непожељних микроорганизама на воћу и поврћу спречавајући трулеж и ферментирање; уништавање корова и уродице у већ израслим житима... Успела је и проба са једним електронским апаратом, који ће воћарима олакшати до невероватности негу и бербу воћа. Моћи ће се аутоматски са воћака уклањати све паразитне појаве најезда и оболења разних микроорганизама. Моћи ће се берба воћа вршити у подметнуте под воћке мреже или шаторска крила аутоматски и на удаљеност... И многи други тегобни пољопривредни радови биће било уштеђени било у велико оОгромна разноврсност корисне примене Електроника је таква да се може веровати у велики допринос ове нове науке при изградњи благостања напаћеног човечанства. tl-ep

НАШ ДНЕВНИК Тешко квислинзима!

Поред тротоара једне од наЈвећих палата у тој улици стајао је један прост војнички ауто (џип) са белом петокраком звездом која је покривала цео поклопац мотора. Гомила дечака од B—l28 —12 година посела је цео „џип“, који нико није чувао. Њихов весели жагор испуњавао је ту иначе тиху улицу у лето мирисних липа, сада већ пожутелог лишћа... Један за његове године необично развијен пионир упињао се на све начине да уђе у већ децом препун ауто, а другови око њега помагали су ra у томе. Што се, море, вешате о те подупираче?! Можете неки и поломити, па шта ћемо онда, јадна нам мајка!?... Зар ауто наших партизана да оштетимо? А од кад сте само засели, а нама не дате да и ми мало поседимо у партизанском ауту... Тако се водила жустра препирка између оног необично развиЈеног дечка ван џипа са друговима пионирима у њему, али су се престали вешати о танке подупираче џиповог крова. Они у ауту и даље су му пркосили и певали неку партизанску песму. Знате шта?... обратио се

својим друговима ван аута онаЈ необично разви Јен. Са‘ћу да им подвалим да изађу, а ви одмах за мном у ауто!... ...И продера се строго заповеднички онима у ауту: Квислинзи, напоље из аута!.„ У партизанском ауту, нема места за кзислинге... Сместа напоље!... ...Нестаде намах оног веселог нагора у џипу... Наста за тренутак тишина. Озај обрт ствари заинтересова ме. Тишину прекиде опет онаЈ необичноразвијен: Шта чекате, квислинзи, што не силазите? Море шта ти ту булазниш, звекане Један?... зачу се из аута и исти пискави глас пионира настави осорно; Међу нама нема квислинга!... За овим настаде читава граЈа гневних протеста оних у колима. Чуло се на адресу оног необично развијеног који их је назвао квислинзима: „клипан Један!... Глупан Глупановић!... Зар међу УСАОС-ом квислинзи!?! Нема међу пионирима квислинга... Сад ћемо ти ми показати ко... У све заоштрениЈоЈ атмосфери, која ме Још Јаче заинтересова, они у џипу се устремише и унесоше у липе ономе необично развиЈеном коЈи их Је апострофирао квислинзима. Овај увидевши да му ова подвала да уђе у ауто неће успети него да може и дебљи краЈ извући од револтираних другова, поче се усиљено смеЈати и викати; Знам ја да нема међу вама квислинга. Али сам само покушао тиме да вас збуним, да вас препаднем, да вам тако подвалим, онако „на бомбу“ да се само сиђете да и ми мало поседимо у партизанском ауту... Срамота, од се у њему гнездите, а дате... ГраЈа, и претња о*. них из кола престаше и зачу cft опет онај пи/кавп глас ПИ( iнира; i Е мој, брато, сад си тек испао прави кдипан... Да си зао; ко остане у ауту тај Је квислинг, ми би сви Један преко другог излетели као из пушке, само да не остане неко последњи, да не буде квислинг и ти би нам тако одистински подвалио и ушао у партизански џип. ...Остали пионири у колима прснуше у весели урнебесни смех уз живахне узвике: „Тако је!.„ Тако Је!... Живео, друже Раде!“... Један наЈгрлатиЈи међу њима чуо се и поред све rpaje; Сви би ми вратове поломили искакући из аута само да кеко не испадне квислинг Јер последњи... Будала Једна, могао нам Је жестоко подвалити... ...ОнаЈ необично разви Јени дечак покуњен овим својим неуспелим лукавством почео се збуњен удаљавати од кола, али неко му из аута весело довикну уз одобравање осталих: „Ди ћеш?... Оди овамо, звекане Један, па седи и ти у партизански џип... Ми смо се били договорили да те пустимо, али да те прво мало насекирамо, Јер знамо, колико волиш наше партизане!.„ ...И док су му правили Место у џипу, заорила се поново она партизанска песма од малочас... з Ова епизода ми откри сву драматичност разних квислинга још живих данас по свету, драматичност равну трагипи моралних губаваца од коЈих чак и деца данашњег века презаЈу при самом помену тог прљавог имена... НаЈдраматичниЈе о судбини тих нељуди Је, не смртна казна коЈа их Је снашла или их чека, већ таЈ презир, презир кроз историЈу... Јер умреће n њихове данашње судиЈе коЈи их осудише на смрт у име светске правде, помрећемо и ми савременици квислинга тужиоци њихови, али ће презир надживети и њихову смрт и нас... Он ће остати вечан... Кад их чак и деца данашњег века презиру у своЈим чистим дечЈим душама а „На млађима свет остаЈе!“

UOBEK CA УЛИЦЕ

Уторак, 6 новембра 1945

ПОВОДОМ ЈЕДНОГ ЧЛАНКА

РЕПУБЛИКА

5