Архив УНС — Листови странака
Земаљске кандидатске листе Народног фронта Србије
Земаљска кандидатска листа Народног фронта СрбиЈе Јаше М. Продановића за избор народних посланика за Скупштину народа са носиоцем Јашом М. Продановићем министром за Србију у влади ДФЈ из Београда и са следећим кандидатима: 1) кандидат ПРОДАНОВИЋ М. ЈАША, минстар за СрбиЈу из Београда заменик ГОЈКОВИЋ ВОЈИСЛАВ, генерал-ма Јор из Београда. 2) кандидат ПАВЛОВИЋ КОСАН, земљорадник из Степојеваца заменик ЋОСИЋ Др ДРАГОМИР, инжењер агрономиЈе из Београда. 3) каонидат БАБОВИЋ СПАСЕНИЈА, претседница АФЖ-а ЈугославиЈе из Београда заминик ШВАБИЋ МИХАЈЛО, радник из Београда. 4) каонидат ВЛАЈКОВИЋ Др МИЛОРАД, секретар Народне скупштине СрбиЈе, из Београда заменик ДОДИЋ МИХАЈЛО, земљорадник из Бојника. 5) кандидат САВИЋ КИРИЛО, професор Универзитета из Београда заменик ЖИВКОВИЋ ФИЛИП, земљорадник из Клисуре. 6) кандидат ВУКОСАВЉЕВИЋ СРЕТЕН, министар за колонизациЈу ДФЈ из ПриЈепоља заменик МАРИНКОВИЋ ЉУБИСАВ, земљорадник из БараЈева. 7) кандидат Илић С. Драгољуб, адвокат из Београда заменик МАНОЈЛОВИЋ РАДМИЛА, домаћица из Шапца. 8) кандидат ПОПОВИЋ РАДОВАН, земљорадник из Вранића заменик ЖЕРАВЧИЋ МОМЧИЛО, доцент Универзитета из Београда. 9) кандидат СИМИЋ СТАНОЈЕ, амбасадор ДФЈ у САД из Београда заменик ЂОРЂЕВИЋ ДРАГОСЛАВ, радник из Смедеревске Паланке. 10) кандидат БЕЛИЋ Др АЛЕКСАНДАР, претседник Академије наука из Београда заменик ПЕТРОВИЋ ЉУБОМИР, адвокат из Шапца. 11) кандидат ПЕТРОНИЈЕВИЋ МИЛОШ, земљорадник из Атенице заменик РОСИЋ АЛЕКСАНДАР, земљорадник из РтиЈа. 12) кандидат КРЏИЋ ЈПИЛОВАН, судија Врховног суда ЈугославиЈе из Београда заменик ЈЕЛИСАВЧИЋ ТРИША, трговац из Смедеревске Паланке. 13) кандидат ЗЛАТИЧАНИН РАДОМИР, инжешер из Београда заменик ТОДОРОВИЋ ВОЈИСЛАВ, адвокат из КрагуЈевца. 14) кандидат БОШКОВИЋ СТАНИСЛАВ, потпретседник владе СрбиЈе из Београда заменик СТОЈАНОВИЋ Др ВОЈА, лекар из Београда. 15) какдидат СТОЈАНОВИЋ БРАНА, земљорадник из Брежана заменик КЕДЕЉКОВИЋ РАЈА, пуковник из КрагуЈевца, 16) кандидат ПОПОВИЋ АНДРИЈА, адвокат из Београда заменик СТАМЕНКОВИЋ ТОМА, трговац из КрагуЈевца. 17) кандидат СТОЈСАВЉЕВИЋ Др БОГДАН, начелник Мин. просвете ДФЈ из Београда заменик БОГДАНОВИЋ Д. ЗОРА, домаћица из Београда. 18) кандидат ЈЕКИЋ Др УРОШ, министар народног здравља Србије из Београда заменик СИМИЋ Др САВА, помоћник министра народног здравља Србије из Београда. 19) кандидат СТОЈАНОВИЋ МИХАЈЛО Ђ., инжењер из Београда заменик ЗЕЧЕВИЋ РАДОМИР, трговац из Београда. 20) кандидат ФИЛИПОВИЋ СРЕТЕН, земљорадник из Трбушнице заменик БОГДАНОВИЋ МИЛАН, приватни чиновник из Београда. 21) кандидат ВИДИЋ ДОБРИВОЈЕ, секретар окружног одбора из Ужица заменик ГРКОВИЋ РАДОВАН, потпуковник из Чачка. 22) кандидат ЈОВАНОВИЋ ЂОРЂЕ, Лимар из Београда заменик БРЕТЛЕР МАКСО, приватни чиновник из Београда. 23) кандидат ЖИВАДИНОВИЋ БРАНА, трговац из Алексннца заменик ТАРЛАНОВИЋ СТОЈАДИН, земљорадник из Рибара (Мачва). 24) кандидат РАДОВИЋ ЂУРА, управник пољопривредне школе из Краљева заменик МИЛУТИНОВИЋ ДРАГОЉУБ, земљорадник из Струганика. 25) кандидат ТРИФУНОВИЋ МЛАДЕН, земљорадник из Крћевца заменик МРАТИНКОВИЋ АЛЕКСАНДАР, земљорадник из Азање. Земаљска кандидатска листа Народног фронта СрбиЈе Др Синише Станковића за избор народних посланика за скупштину народа са носиоцем Др Синишом Станковићем претседником Народне скупштине Србије из Београда и следећим кандидатима 1) кандидат СТАНКОВИЋ Др СИНИША претседник Народне скупштине СрбиЈе из Београда заменик УРОШЕВИЋ СРЕДОЈЕ, пуковник командант П Пролетерске дивиз. из Чачка. 2) кандидат ТОДОРОВИЋ РАДОМИР, земљорадник из Дивостина заменик ТОПАЛОВИЋ СВЕТОЗАР, змељорадник из Липолиста. 3) кандидат МИТРОВИЋ МИТРА, министар просвете СрбиЈе из Београда заменик РЕНОВЧЕВИЋ МИХАЈЛО, радник из Шапца. 4) кандидат ЦАРЕВИЋ МИЛОШ- министар правде СрбиЈе из Београда заменик ДАМЊАНОВИЋ СРЕТЕН, земљорадник из Луњевнце. 5) кандидат ТОМИЋ АЛЕКСА, министар грађевина Србије из Београда заменик САВИЋ МИЛАН, штампар из Београда. 6) кандидат ПОПОБИЋ С. МИЛАН, главни секретар Земљорадничке странке из Београда заменик ИВКОВИЋ МИЛАН, земљорадник из Ждеглова. 7) ПОПОВИЋ Др МИЛОШ, лекар из Београда заменик СТЕФАНОВИЋ ДАНКА, сељанка из Пирота. 8) кандидат ,СМИЉАНИЋ МИЛАН, министар пољогтривреде Србије из Београда % заменик 'САВОВКЋ МИОДРАГ, земљорадиик из Радобуђа. 9) каонидат РАДОСАВЉЕВИЋ ДОБРИВОЈЕ, секретар ИНО из Београда { * МИЛОСАВЉЕВИЋ МИЛОСАВ, радник из Ваљева. * 1 у ) кандидат ЈАКОВЉЕВИЋ Др СТЕВАН, ректор Универзитета из Београда } заменик ТАСИЋ ДОБРА, из Врањске Бање. 11) кандидат ДИМИТРИЈЕВИЋ СПАСОЈЕ, земљорадник из Градпа (КрагуЈевачки) ЗДменик ПОПОВИЋ САВА, претседник Народног суда из Београда 12) кандидат ПЕТРОВИЋ НИНКО, помоћник Јавног тужиоца ЈугославиЈе из Београда заменик СТАМЕНКОВИЋ АЛЕКСАНД/ Р, обућар из Београда. 13) кандидат ШЕЋЕРАГИЋ МУРАТ, члан верске комисије ЈугославиЈе из Београда заменик БОРИСАВЉЕВИЋ СТРАЈО, пр етс. Окружног народног суда из Нове Вароши. 14) кандидат ИЛИЋ ПАВЛЕ, генерал-мајор из Београда заменик БАТАНОВИЋ МИЛОВАН, секретар окружног одбора из Шапца. 15) кандидат СКЕРЛИЋ ВЕЛИМИР, приватни чиновник из Београда заменик ТАДИЋ ЖИВОТА, земљорадник из Тополе. 16) кандидат СТОЈАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР, столар из Београда заменик ДРАГОВИЋ МИЛАН, адвокат из Београда. 17) кандидат МАНОЈЛОВИЋ РАДМИЛА, домаћица из Шапца заменик ЈОВИЋ ЧЕДОМИР, земљорадник и претседник НО из НоћаЈа. 18) кандидат МИЛЕНКОВИЋ ДУШАН* земљорадник из Кусадка заменик МАЈСТОРОВИЋ ДРАГИША, из Дедојеваца (раљево). 19) кандидат ПЕРОВИЋ Др МИЛИВОЈЕ, министар индустриЈе из Београда заменик ЂОРЂЕВИЋ Т. МИЛОЈЕ, зе мљорадник из Шутаца. 20) кандидат НИКОЛИЋ ДРАГОМИР, студент из Свођа заменик НЕДЕЉКОВИЋ РАДИСАВ земљорадник из Леушића (Ср. таковски). 21) кандидат СТЕВЧИЋ Др ДУШАН, начелник одељења Мин. нар. здравља из Београдазаменик ТИЈАНИЋ КОСТА, из Семегњева. 22) кандидат МИЛОВАНОВИЋ АЛЕКСАНДАР, чиновник Мин. индустр. СрбиЈе из Београда. заменик РАЈИЋ ЖИВКО, земљорадник из Врчина. 23) кандидат МИЛИЈАНОВИЋ СТАНИСЛАВ, новинар из Београда заменик ДИНИЋ ЛЕПОСАВА, инспектор Министарства саобраћаЈа из Београда. 24) кандидат ВЕЉКОВИЋ ЂОРЂЕ, земљорадник из Гњилана заменик ЖИПКОВИЋ Др ВОЈИСЛАВ, лекар из Београда. 25) кандидат СТАНОЈЕВИЋ Др МИЛОРАД, потпретседник среског ИН из Смедерева. заменик ПИШЧЕВИЋ А. ЈОВАН, чиновник Министарства финансиЈа из Београда.
Кандидације Југословенске републиканске странке на Савезној листи за Уставотворну скупштину
ГРАД БЕОГРАД Ш РеЈон: кандндат ВЛАДИМИР СИхМИЋ, адвокат из Београда; заменик МАРКО НИКЕЗИЋ, потпретседник ИИО, из Београда. ОКРУГ БЕОГРАДСКИ 1. Срез Јасенички: канд. ЖИВОЈИН ЈОЗИЋ. абаџија, Смед. Паланка; зам. МИЛАН ДАНИЛОВИЋ, земљорадник из Азање. 2, Срез велкко-орашки канд. ПАВЛЕ ВЕЛИЧКОВИЋ, обућар из Београда; заменик МИЛАН КОЧИЋ-ТИРНАНИЋ, земљорадннк из Крњева. ОКРУГ КРАГУЈЕВАЧКИ 1. Срез крагујевачки; кандидат ВИТОМИР ЈЕФТИЋ, авдокат из КрагуЈевца; заменик РАДОСЛАВ ДРАГИЋЕВИЋ, земљ. из Брзана, 2. Срез гружански: каидидат МИЛИВОЈЕ РАДОЈЕВИЋ, земљорадник из Малих Пчелица; заменик НПДЕЉКО ВАРЈАЧИЋ, зе’л»ог адник из Драгобраће; 3. pei јасенички: кандидат ВИТОVI ;р ЈРФТИЋ, адвокат из Крагујевиа: заменик СВЕТИСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ, берберин из Лапова. 4. Срез опленачки; кандидат МАРКО ВУКИЋЕВИЋ, земљоралник из Трнаве; заменик СРЕТЕН МИЛЕТИЋ, мајстор т Крагујевца«
ОКРУГ КРУШЕВАЧКИ !. Срез крушевачки; каидидаг МИЛУТИН ВЕљКОВИЋ, адвокат из Крушевца; заменик ЖИВАДИН ВУЛИЋ, земљораднкк из Кукљана. 2. Срез расински; кандидат МИХАЈЛО ЛУЧИЋ, адвокат из Крушевца; заменик ТИХОМИР ПЕТРОВИЋ, земљорадник из Мрзенице. 3. Срез жупско-копаонички: кандидат МИЛАДИН УРОШЕВИЋ, трговац из Крушевца; заменик БЛАГОЈЕ РАДИсављевић, земљорадник из Тршћановца. ОКРУГ ПОДРИНСКИ 1, Срез мачванаш; кандидат СВЕТИСЛАВ БЕРИЋ, адвокат из Богатића; заменик СТАНИМИР ГАВРИЋ, земљорадник из Бадовинаца. 2. Срез цоцерски; кандидат МИЛАН КОВАЧЕВИЋ, кафеџиЈа из Шапца; замекик СВЕТИСЛАВ БЕРИЋ, адвокат из Богатића. 3. Срез посаво-тамнавски; каидидат ДУШАН АИИЋ, земљорадник из Владимираца; заменик ЈОВАН СУБОТИЋ, металски радник из Владимираца. ОКРУГ НИШКИ 1. Срез алексиначко-моравски: кандидат НИКОЛА РАДОЈКОВИЋ, индустријалац из Алексин-
ца; заменик РАДОМИР ПЕТКОВИЋ, земљорадник из Лоћике. ОКРУГ ЛЕСКОВАЧКИ 1- Град Лесковац: кандидат АЛЕКСАНДАР-АЦА ЈОВИЂ, чиновник М. Ф,, из Београда; заменик РАДОМИР ЗЛАТАНОВИЋ, учитељ у Турековцу. 2. Срез лесковачки: кандидат инж. КОСТА ПОПОВИЋ, индустријалац из Лесковца; заменик МЛАДЕН САВИЋ, земљорадник из Вел. Трњана. 3. Срез власотиначки: љандидат КОСТА ПОПОВИЋ, индустриЈалац из Лесковца; заменик АНГЕЛИНА ПОПОВИЋ, домаћица пз Власотинаца, ОКРУГ МОРАВСКИ I. Срез белички: кандидат ДУШАИ ПОПОВИЋ- адвокат из Јагодине; заменик ДРАГ. ЈОВАНОВИЋ, земљорадник из Бунара. 2. Срез ресавски: кандидат ДАНИЛО ЈЕФТИЋ, адвокат из СвилаЈнца; заменик РАДИВОЈЕ КОСТИЋ, земљорадник из Грабовца. ОКРУГ ЗАЈЕЧАРСКИ 1. Срез зајечарски: кандидат МИЛОРАД СИМИЋ, економ из ЗаЈечаоа* заменик МИЛОШ МИЛЕНОВИЂ, земљорадник из Вражогрнаца,
МОМАРХИЈА И РЕПУБЛИКА
НАША МОНАРХИЈА
i За више од сто година наша монархија ишла је са зла на горе. Место да се питоми, она је дивљала. Кнез Милош Обреновић је био злочест, тиранин, корупционаш, али и мудар дипломат и поуздан националист. За његове прве владе убијено Је око 50 угледних људи, међу којима је био и вођ првог устанка Карађорђе. Радио је да обори с престола свога сина и да се он поврати на владу (Пекетина буна,) Кнез Михаило био је осион, надмен, деспотски расположен, али Је био чистих руку и несумњив родољуб. Као млад кнез рекао Је: „Ја заповедам народу а не народ мени“. И владао Је без обзира на народно расположење. Због необузданог самовлашћа они су обоЈица прогнани; Милош 1839 а Михаило 1842. ПРОМЕНИЛА СЕ ДИНАСТИЈА. Дошао је на престо кнез Александар Карађорђевић, слаб према иностранству, понизан Турској, прихватљив у материЈалном погледу, слабе интелигенциЈе, безаконик као и његови претходници, страстан у заштити незаконитих и неморалних поступака своЈе родбине. И он Је одагнат с престола 1858, и побегао је под скут београдског паше. ПОНОВО ЈЕ ПРОМЕЊЕНА ДИНАСТИЈА и вратили се Обреновићи. Милош Је убрзо умро а наследио га Је Михаило. Прогонс.во га није дозвало памети. Нити Је што старо заборавио, ни ново научио. Окружио се наЈназадниЈим политичарима. КаЈвиша места у држави поверио Је приврженицима Карађорђевића, Јер су га слепо слушали а гонио је Обреновићевце коЈи се нису дали брзо и лако савити. Прогласио Је речЈу да Је „закон највиша воља“ а делом Је погазио закон, створио Преки суд и послао на заточење судије највишег суда. Гушио Је „слободу изнутра“ да би тобож боље водио „политику споља“. Уби Јен Је 1868 године. Наследио га је краљ Милан, страсник, расипник, насртљивац * убоЈица. Он је улетео нагло и неразумно у бо—Оу са радикалима и водио |е бесомучно, како Је сам пркзнао у препирф са Гарашанином. У уговс-ру с Бонтуом, врло штетном по СрбиЈу, узео Је три милиона мита. Без знања своЈе владе склопно Је с Аустроуграском издајнички споразум: она да брани његов престо и династију а он да се одрекне тежње за Босном и Херцеговином и сузбиЈа сваку пропаганду у том правцу. Насилним пос.упцима изазвао ТимОчку бутгу и крваво |е угушко ббјавио је рат Бугарској и дочекао тежак пораз. Био Је принуђе« да абдицира. Његов сиц Александар погазио је 1893 год. устав у корист радикала а 1894 укинуо га против радикала. Мрзео Је сваки слободоумни покрет, гонио напредне људе, доводио на управу земље ненародне, реакционарне владе. Забранио је странке, угушио штампу, спречио зборове и договоре, вршио насиља, допуш.ао злоупотребе, насртао на правду и судове... Кад га Је офццирска завера 1903 год. лишила живота, ПРОМЕНИЛА СЕ ПО ТРЕЋИ ПУТ ДИНАСТИЈА, Главни одбор Самосталне радикалне странке, наЈодважниЈе и наЈборбениЈе политичке групе, поделио се у мишљењу о облику владавине. Три професора и један адвокат били су за републику; три адвоката и Један професор за монархиЈу. У НОВОМ ПРОГРАМУ СТРАНКИНОМ ТО ЈЕ ПИТАЊЕ ОСТАЛО ОТВОРЕНО. Радикали и либерали еу били монархистички расположени. Али војска Је већ решила питање проглашавањем краља Петра и Народно претставнииг.во само Је имало да том акту да закониту форму. Краљ Петар шје заподевао борбу с народом. Био Је стар кад Је дошао на престо, а дуго је живео у Једној демократскоЈ републици. У два три маха огрешко се о парламентарне конвенције. Под његовом владом уби Јена су у затвору два Новаковића и за таЈ злочин нико није узет на одговор акамоли кажњеи. Владавина краља Петра била Је као нека паведрина у облачноЈ и магловитој политичкој атмосфери СрбиЈе; затшје у политичкоЈ борби; кратак предах народа после тешких сукоба с владаоцем. Рекло се; хвала Богу, неће више бити деспо ских владавина, ни рушења уставности и законитости, ни политичких преврата, ни преких судова и ванредних стања, ни лажних атентата и измишљених завера. Неће бта закон стариЈи од у
става, ни распис {ачи од закона, ни обгст владаочева моћниЈа од права и слобода иародних. Али су се преварили и народ и политичари. Још за живота краља Петра духнуо Је опак и пустошан ветар у нашоЈ земљи. Краљ Петар Је био обеснажен. Оставили су му титулу али су му одузели власт. Нису то учинили народ и Скупштина него његов син Александар. Одмах се насрнуло на парламентаризам. Он Је убрзо спласнуо, ишчилио, угасио се. Лични режим се повампирио у особи приица регента, погоршанији, подлиЈи, суровији, наказниЈи. Измишљец Је лажан атентат и створен срамни и крвави солунски злочин. Позатварани су и осуђени на смрт најбољи и иајродољубивиЈи српски официри. ТроЈица честитих националнкх радника с.рељана су, а другима Је смртна казна замењена робијом. ДвоЈица од осуђених; Један офиаир и Један грађанин умрли су у затвору. То је било недовољио распомамљеисад регенту. Пошто Јеједиима одузео слободу а другима живот, насриуо ]е и на њих Ову част. Огласио их ј*еза издајнике и подметнуо им намеру да раде на посебном миру с Немцима. је на њих своЈе дело, Јер Је баш он послао Једног новинара и Једног министра у ШваЈцарску да припреме с Немцима споразум за измирење. Хтео Је спасти династију ма по цену великих жр.ава Србије и српског народа. После таквог одвратног поступка регентовог једна група морално и политички очуваних Јавних радника осетила Је да Је крвави и злочиначки солунски процес само увод у Један систем насиља и безакоња. Знала Је да се по јутру познаје дан. Чуо се већ шкргут зуба позампирене реакциЈе и осетио њен трулежни задах. Ош.риле су се канџе личног режима и владалачке свемоћи.„ Тако Је било стање пред стварањем Југословенске државе. Приврженике републиканске идеје ниЈе побудила на стварање странке ни мржља на владаоца, ни тежња за политичком модом, ни залостављеност у положајима, нити икакви дични разлсда. Сасвим напротив! Оснивањем странке и огпочињањем борбе против монархије старији политичари Жртвовали су ceo.ie поуздане положаЈе а млађи онемогућили себе за државну службу па у више случајева и за приватну зараду. Њих су и свест и савест неодољиво упућивали да своју личну корисг у садашњици занемаре ради општег добра у будућности. Увидели су да |е време одвојити здраве политичке елементе од нагрижених и окужених, РаниЈе, пре светског рата, ниЈе се могло радити на завођењу републикаиске владавиме збсг две царистичке државе; РусиЈе и Аустроугарске.„ Републиканци су предвиђалк да дуг ннз година неће имати успеха. Али су се држали речи Тургењевљевог Соломшга; мора се кђи тим путем, јер за тгоштене и слободоумне људе НЕМА ДРУГОГА. Или се ваљашо приклонути злу, или се борити rrpoтив њега. Или власт без части, или част без власти, Кад је створена југословенска ценгралистичка монархија, краљ Је променио тактику. Био је лук,ав и посгао је опрезан. Није смео одмах насрнути на народе нове државе и нагло открити жудњу за личним режимом. Место силе и беса прибегао је оплетки и интризи. Вешто Је за. вадио две највеће странке; Демократску и Радккалну. Трећу велику сурзику, комунистичку, изагнао је из Скупштине газећи устаа То му није било довољно да прндавн парламентаризам. Продужио је цецање страиака. Из Демократске странке издвојио Је најпре Прибићевићевце, па затим и србијанске политичаре; Тимотијевића, Марииковића и др. Пашића је завадио са Љубом Јовановићем, али се мегдан између ове две велике браде свршио победом Пашићевом. Пошло му је за руком да Пашића залгени најnpe Узуновићем, па потом Вељом Вукићевићем. Радиђевце је Увео у владу и од онозициошх лавова створно режимске јагањде. Кад их |е тако преобразио, бацио их |е с власти и приредио ил! крвави обрачун у Скупштини. За десет година прометао је двадесет и пет влада s НИЈЕДНА није пала у скупштани. Кад | е н.з ЈедноЈ седницн Узуновићу изгласао нецоверење, Краљ |е звао политичке прваке nofeдиних странака и преко њих нагнао Скупштниу ДА ДОНЕСЕ супротну одлуку. - Уживао је да понижава угледне ‘политичаре а да уздиже ништавце и љигавце. Упитомио Је и смекшао готово све монархцстичке прваке, једиб
претњом, друге обећаљиш. Љубили су му руму којзм их је шамарао и миловали ногу којом их |е газио. 1 ) Кад му |е дссалило цииично спрдање с Устаком, Скупштином и политичарима, обузела га је опасна рушилачка грозница. Укннуо је V'Cteb и политичке закоие; уништио странке: прндавао cae политички живот; онемогућио и кајблажу опсзициону јасзну реч: подјармно судаве и разгонио савеске судије. Наеиље над комунистима дошло је до помаме: затварани су у масама, крзнички мучени, свирепо убијани. И републикаиц« су претрнели гоњења, али у мањој мери. После је наотало неко привидно примирење. Рушилачка обест изсргла се у злоаамерно попуштање. После трагедкје дошла Је комедија. Народима ј е оио на.метнут један казадан, мрачњачки устав. Место старих страцака, које су како изанђале, рас<слиматане, оша.мућеие и мсрално разбољене ипак имале корена у нкроду, дошле су нове наказне политичке спреге, састављеае из пометених, сујетних, лакомих и облацорних поднтичкнх рестлова. Пскочилв су ка њихово чело, као чупоглавац из кутије, политички пузшци и божјаци: Стојадиновићи, Живковићи, Љотићи, Хођере, KOji? су се као лутке из Тодоре"!, креталн како их је на>зијада краљева рука... Укидајући независност судовз, Главне контроле и Државног савета краљ Je пстпуно обезбедио коруццију и створи од ше своје драгоцено начело. Млмон му је б?:о прави и једши Бог. Довикнуо је својим двородржкцама и саучесницима олаку, по државу, реч: Богатите се! Уз ггоклнч дао |е и пример. Узимао је лазовски део из државнг имовине. Био је једини у свету владалац који је примао цивилну листу и у страној монети, те је уместо 24 мклиона стално добкјао 60 милиона, педесет пута више него прз рата. Противио уставу дат му је велики део Топчидерске ехсио. мије коју су му робијаши и војници бесплатно обрађдецди. Поклањао |е својим интимним приврженицима грађу за куће из државних добара и она rm Је бе*сплатно превлачзна. Суделовао Је у свим крупннм \држашим преду, / зећима где се могло .\шого зара- ■ дити. Свога Фп,д ј е принудио I на пшлачење с црестола а прата | је држао у тешкрм затвору. Али ( је зато показао велико пријатељ- ј ство према сестри немачког цара, нашег највећег душманлша, и одликовао Је првим степеном ордена Св. Саве. За све време Алексаидрове владавине са престола су излетала зла као ветрози из Еолове мешине. Ширкла се политичка трулеж и зараза и заударала цела зеиља нечишћу. Све то ниЈе освестило и растрезнило Југословенске политичаре. Кад је укинут Устав, једни Cy рекли: прслук Је раскопчаи, сад ће се боље залопчати! Други су веровали да ће се ипак д:оћи доћи до парламентарске монархије. Трећи су изгубили сваку наду на политички и содијалии бољитак, али су или по инерцкји или из страх;а остали монархисти. А краљ ј е ликовао над правним и моралним развалинама наше земље. наслађивао сс слабошћу и клонућем политичара и умртвљеношћу народа; видео је с усхићењем овоЈу личносг изнад свега и свакога; сматрао je државу својом прћиЈом а народ лонизним подложницима Мало Је требало, па да као неки римски цареви, нрогласи с е бе за Бога!... Александар Ј е убијен, али ie зло ос т ало. Кнез Павле је наставио где Је краљ Але.ксандар З аНккакав ни најмаљи поветарац шЈе духнуо да 6sp М ало прочнсти загушљиву друштвену атмосферу Југославије. На мр. твом мору наше земљ е није било таласа. Испункла с е р еч цеснн?Г:бГе БЈеШе ° блак У-а. ' ,5 r iUe rO PV тама притионг'ла БЈЕХУ МУШКА СРЦА 6 ХЛАДЊЕЛА И У ЊИМА Умр! ЛА СЛОБОДА." 1Р За®рш е так тога ктоачног » стидног режима био ј е с риШп . ™ ? ен ПАКТ СА НЕМАЧТаква je била југ&слопедска монархија за коЈом а да Н а с проливају сузе њеии штићеници и љубимци. А сав поштен свет у Југославији има за њу сам 0 једну реч; Поменула с« и не повратила с е !
Јаша М. ПРОДАНОВИЋ
*) Кад је краљ походио Радиha кога је тешко ранио краљев агент Пуииша Рачић, .моћни трибун ј е лољубио краља-убицу у
Уторак, 6 новембра 1945
РЕПУБЛИКА
7