Архив УНС — Листови странака

Наставдк са друте стране члановима њ-ихових савета, активним учесницима зборова бирача итд., а поготово свим оним активним члановима Социјалистичког савеза радног народа Југославије који активно учествују у нашем социјалистичком друппвеном животу. Свим тим социјалистичким борцима и активним грађанима наше земље „Наша заједница” треба да да у што једноставнијем облику и језику оне неопходне информације и конкретна објашњења о материјалном стању и појединим појавам! и односима у нашој земљи, без којих ниједан грађанин не би могао свесно и целисходно да одлучује у органима самоуправЈвања. Као таква „Наша заједница” треба да помогне и у раду организација Социјалистичког савеза радног народа и Синдиката, а биће оД користи свакако и за нашу дневну штампу. Таквим својим радом она ће несумњиво додринети је- ■ ДЈШственијем гледању ца поједине актуе.тше проблеме наше социјалистичке изградње, као и јединственијем формирању социјалистичке и друштвене свести уошпте. . ... Разуме се, да би тај свој циљ лист могао да постигне, он треба да иде што шире међу радне људе и безусловно да буде Гоlсан тако, да ће га моћи разумети надш јмдници м сељади. Он мора да постане њихов свакодневни приручник и један од најважнијих извора њиховог економског и друштвеног образовања. Зато мора битк актуелан и конкретан, живи пратилац свих појава и догађаја у нашој социјаЈшстичкој изградњи, а напосе оних, који се тичу руковс(цећих самоуправних органа. Претседништво ССРН Југоелавије је због тога уверено да ће све наше политичке и синдикалне организације и сви свесни социјалистички грађани не само поздфавити појаву „Наше заједнице”, него ће се и активно заложити да овај лист нађе пут што шире међу радне људе. Претседништво ССРН Југославије такође очекује да ће се између листа и читалаца успоставити жив контакт који ће омогућити да „Наша заједнида” заиста буде у стању да редовно и брзо одговара на актуелна питања, која се свакодневно постављају пред наше грађане и пред њихове друштвене органе. У том ће смислу лист несумњиво такође допринети непосредниЈем повезивању савезних, друштвених, политичких па и државних органа са нашим основним самоуправним друштвеним органима и политичким организациЈама. НАША ПРИВРЕДА

Индустриска производња у 1954 и 1955

Из графикона се види како индустриска производња нетгрестано расте високо изнад нивоа 1953 годипе, а у 1955 даље расте и креКе се у првом полугодишту врло високо изнад пивоа произ• водње у и-стом раздобљу 1954 године (за укупно 21% што зпачи, изражено у индексу 121). Изввстан пад од јуна на јул

Је сезонског карактера н понавља сг сваке године (годишњи одмори и г.гавни период ремоптаЈ. Како сг креће производња ?1о појединим производ-има види се јасно из доње табеле, у којој упоређујемо просечну месечну нроизводњу јануар јул 1954 и ове године.

Основни индустриски производи

Јед. Месечни просек мере јануар-јули Индекс 1954 1955 Електроенергија мнл. К\’/ћ 272 352 129 Усаљ хиљ. тоне 1080 1231 114 Сирова нафта тона 16569 21237 12 в Прврада нафте - V; 51373 61627 120 Сирово гвожђе „ 25577 40202 157 Сирови челик 1 „ 49460 68050 137 Електролпт бакар „ 2052 1914 93 Олово „ 5103 6395 1--з Цемент хиљ. тона 114 126 . 111 Сумпорна киселина тона 5001 6262 12о Бештачко ђубриво „ 7925 16152 204 Пољопривредне машине „ 737 1069 146 Резана грађа хнљ. м 3 157 _155 99 Папир и картон тона 4993 5404 108 Памучне тканине хиљ.м' 13373 14435 10» Вунене тканине 1486 2142 144 Обућа хиљ. гшри 1038 1238 119

Запосленост у привреди

Као што графикон показује, у 1955 годиии расте број запослеиих у индустрији. грађевипа.рству и експлоатацији шума. Међутим, пораст броја заиослеиих ма!Би је од лораста производње, што зиачи да на једнот радника долази више лроизвода иего ирошле године. Друкчије речено, иродуктивиост рада у целиии јс већа.

Производња робе за широку потрошњу

у осетном порасту у овој годиеи

Ниво произзодње индустриске робе за широку по трошљу је у протеклом пе риоду ове године био знат по вишп него у истом периоду прошле године. Нарочито је порасла производња одеће и обуће. Памучних ткашша је, напри мер, за првих шест месеци ове године произведено око 8.8,5 милиона квадратШ!х метара, док прошлогодишња производња у истом периоду износи око 81,7 милиона квадратних метара. Производња вунених ткашгаа у првом полугођу ове године порасла Је од око 9 милиоиа квадратних метара колико Је износила за првих шест месеци 1954 па 13,3 милиона квадратних метара, тканина од вештачке свиле од 3,8 иа 6,3 милиона квадратних метара _итд. Производња кожне обуће повећала се од 2,6 милиоиа парИ у првом полугођу прошле, на 3,3 милиоиа -па-

ри у истом пер*lоду ове године, гумене обуће од 3,8 ва 4,3 мплиона пар« итд. Од прехранбених индустриских производа, нарочито Је забележено ловећање производње тЈестени на (за 4.134 тоне), уља за јело (за 2.310 тона). Осим тога, познато Је да Је У овој годш-ш нарочито повећана потрошња шећера и масти. Што се тиче индустриских производа за широку потрошњу, нарочито Је забележено повећање про изводње у електроиндустриЈи електричних уређаЈа за домаћинства, си Јалица итд. И поред знатног повећа ња производње, роба за личну потрошњу наилази на веома добру прођу, што Је омогућеио осетпим порастом прихода станов.ииштва. Обезбеђено око 220.000 тона вештачног ђубрива за јесење радове

За овогодишње јесење по љопривредне радове обезбеђено је 22.000 тоиа вештачког ђубрива. Ова колнчива биће употребљена за сетву пшенице и осталих озимних култура, као и за дубоко орање' за неке пролећне културе. За пролећну сетвену кампању би-

ће обезбеђепе нове количиие. Од ових количина преко две трећипе (око 150.000 тона) отпада па увоз, а остало на домаћу производњу. Једап део пабављених количипа већ присгиже. Потрсбе у вештачком ћубриву су у сталном пора-

сту, иарочито одкада Је увсдсн регрес. Многобројни рримери, парочито у овој годинн, где су иољопривредници љеговом примсаом постигли високе приаосе, заиитсресовали су аољоиривреднике за употреоу вештачког ђубрива.

„НАША ЗАЈЕДНИДЛ". Недеља 2» септембар 1953 годим«

Поводом првог броја „Наше заједнице"